Просветни гласник

342

САСТАНАК 510-ти 5. фебруара 1892. год., у Београду. Били су: аредседник, Схојан МарковиК; ре:)овни чланови : П. П, Ђорђевић, др. Мил. Јовановић-Батут, Љуб. Ковачевић, Ж. Поповић, Ст. Ловчевић ; ванредни чланови , Ж. Милосављевић, Ђ. Станојевић, Свет. Никетић, Ст. Бајаловић, ЈБуб. Јовановић, Дим. Ј. Путниковић и Ст. Ј. Николић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је н нримљеп загшсник пронмога редовпога састапка. II. Нрочптано је ппсмо г. заступпика минпстра проснете и цркв. послова, мннистра пнострапих дела, од 29. ир. месеца, ПБр. 1015, којпм се тражп од Савета да вратп дело „Ботаипчар" од г. К. Црногорца, који је молио да му се дело врати, пошто је рад да у њему учпни неке иоправке, на да га за тим на ново врати Савету. Како је г. Јуришић, као један реФеренат, већ поднео реФерат о овоме делу, и оно се налазн сада у г. Јакшића, као другога реФерента, то су пеки чланови у Савету тражпли да се дело не враћа писцу, докле га и г. Јакшнћ ве оцени и докле се оба реФерата не прочитају у Савету. Другд су члановп били за то да се дело одмах изнште од г. Јакшића н да се врати писцу, а о хонорару г. г. реФерентпма одлучиће се доцније. На послетку је ово нитаље стављено на гласање, и са 6 противу 6 гласова одлучено је: да се дело врати писцу, а кад стигне одговор од г. Јакшића, онда ће се у Савету донети одлука о реФератима. III. Прочптано је писмо г. заступника минпстра просвете и црквених послова, минпстра пностраних дела, од 3. овог месеца, ПБр. 1158, којим се спроводи Савету на оцепу молба г-ђнце Љубице Баронпћеве, пређашње учигељске заступнице, која молп, да јој се заступнпчке године проведене у учитељству урачунају у привремене годпне службе, како би могла полагати само практички учитељски испит п постати сталном учитељпцом. Савет је одлучио: да се за преглед и оцену ове молбе умоли г. Љубомир Ковачевнћ. IV. Саслушан је усмен реФерат г. Љуб. Ковачевпћа о молби г. Јевте ТБукића, учитеља у Јошеви, којп је молио да му се урачунају у сталне године

учитељске службе оне године, које је провео као учитељ у српским школама ван граница Краљевине Србије. Пошто је молптељ за доказ своје службе поднео такве документе, да се у пстппитост њихову морало иосумњати, то је Савет одлучио: да му се тражене годпне учнтељске службе ие могу уважити. V. Прочптан је реФерат г. г. Стојана Марковића и Станоја Ј. Николића, о молби госпођице Впдосаве Јовановићеве, учитељице, која је молила да јој се у сталне године учитељске службе урачуна оно време, које је провела као помоћница Впше Женске Школе. Савет је, усвајајући мњење г. г. реФерената, одлучио: да се молнтељки може уважити оно што тражи. VI. Прочитан је реФерат г. Стевана М. Веселиновића, проФесора II. београдске гнмназије, о кљигама „Кратка свештена псторпја старога завета 1 п „Кратка свештена историја новога Завета" од г. Бож. Н. Јоваовиића, вероучитеља I. београдске гимназије. Тај роФерат гласи: Главнои Просветном Савету. Прегледао сам књпге г. Боже Јовановнћа, намењене за уџбеннк пауке хришћанске у гимназијама, и част ми је поднети Главном Просветмом Савету, о њнма, овај реФерат. Хришћанска је наука једна од најпопуларннјпх наука за каје зна историја. Прпродно би било, да она, као наставни предмет, с најмање тешкоћа достиже свој циљ. Ну, благодарећи досадањим уџбеницима, наука је хришћанска изгубила много од своје популарности, и као наставни предмет она се данас бори за свој опстанак у нашим школама. — Главнп узрок овакога положаја њеног лежи у погрешно схваћеној задаћи науке хришћанске као наставног предмета. Писци уџбеника као да ннсу имали никакве друге задаће, него: да унесу што више и што разноврсппјег библијског материјала п да га учппе подесним за „слишавање". Тако се у састав школских књига унело много нредмета сувишних и недопуштених за школу у опште, а задецу — у појединости. — Материјал није имао никаква плана. Пророштва су стала напоредо с причама; историја, — са баснама; алегорски онпси, — с буквалнима; материјал каноничних књига с материјалом апокриФа. Вазда се предавало забораву, да књнге св. писма нису деци приступачне у