Просветни гласник

349

бовати у Асирији". Нису у Асирији Јудеји робовади, него у Вавилону. Стр. 54.-5. Каже се Навукодоносор је одвео ЈудФ у роиство, у Вавилон, 558. год. Настр. 58. Јудеји су се из роиства повратиди 536. год. Излази, према рачуну, да су Јудеји место 70 год. бида у ронству само 22 године ! Навукодоносор је умр'о 561. год.; дакле, три године посде своје смрти одвео је Јудеје у ропство! Стр. 19. Израиљци (Јаков) су се иреселили у Мвсир 1824. год. Стр. 24. Иалазак Израиљаца из Мисира II био је 1609. год. Дакле, Израиљци су жпведи у Мисиру 215 год., а иа истој (24.) страни вели се: ..иотомство његово (Јаковљево) живело је тамо (у Мисиру) четири стотине и трлдесет година* !! Стр. 9. Вели се : „Бог заповеди Авраму да се преседи у земљу Хаддејску у предео Ханански«. Бог је заповедио Авраму да се исели из земље халдејске и да иде у земљу хананску, јер ханански „предео" није у Халдејској. Стр. 33. «Судија и првосвештеиии Илија". Није Илија, него Илпје, јер Илија и Илије два су различна имена. Стр. 43. и 51. Стоји једнак наслов крупним словима написан: „Царство Јудејско". Дакле, и над Израиљеким царством! (У садржају је правилио). Стр. 12., 62.... Реч „шануће" не казује оно што се хоће и шта треба. Стр. 66. Каже се за Ирода, даје он поубијао ; ,неколико својих блиских рођака и међу њима и два сина од његове миле жене Маријамие", па на послетку н своју милу Маријамну убије. Не разумем, каква је то милост! Друга каига. Стр. 3. Пресвету Деву назива : „Свето Девојче" ! Христос се назива разним именима (епптетима), као : и Вожанско дете" (с. 10.); „Вожански Учитељ" (с. 46., 56., 60....); „Божански Лекар" (с. 49 ); „....велпки Гост" (с. 51.); „Божански Гост" (с. 63); „добри Учитељ" (с. 8.); .велики Учитељ смерноста" (с. 87.) ; „....смерни Мученик" (с. 88.) ; „Божански Судија" (с. 86.).... Сви ови и њима сличнн епитети мањи су од имена: Исус Хрпстос, не могу се с њим ни сравнити, јер Бог : дарова ему имл, еже паче вслкаг ш имене. (Филип. 2., 9. —10.). Није, дакле, те енитете требало употребљавати, јер тим предмет много губи. Стр. 87. Пилат, показујућн народу Христа, »рече врло тужно: И Он је човек!" ,И Он је човек" ! Каква бесмислица!! Има и других израза, којп не долпкују достојанству предмета. Стр. 22. „Знајући штамисле

Његови земљаци Спаситељ рече: Ви Ксте Ми рећн посдовицу..--" Земљаци! Стр. 80. Каже се за Јуду : „Видевши да му Спасигељ иде на сусрет, Јуда рече : Здраво Учитељу!" — За Христа се каже: »Док Спасптељ говораше, глас је. Његов звонио таквом неземаљском величапствеаошћу"! Звонио и величанственошЛу ! Стр. 26. Казује се, како је Христос исцелио болесника у „ончијој бањи" (Витезди). Болесник, ноставши здрав, виде доцнпје Хрпста у храму и , смаграше за пријатну дужпост. да јави Фарисејпма, да је чуднн његов исцелитељ био Исус" ! За аријатну дужност ! Овде је тај израз, као и онај: здраво учитељу, своје врсте вулгарпзам. Има и пеправилних обдпка у језику, н. ир. „уинтаху" (с. 16.); „иовикаху" (с. 88.); „поверонаху" (с. 94.). — ,Да нраве свога народа ноправи (с. 52. I. књ.)....

Заслужује прпзнања уложенп труд у превођењу ових књига. Преводилац је тпм трудом засведочио своју добру нољу за рад, — ја то внсоко ценим и то је за похвалу.

Оиај уџбеник за науку хрпшћанску од покојпога Ђ. Даничића, који се у нашим гимназијама сад употребљава, заиста ни у колико није добар, ннти одговара своме предмету. Ну, при свем томе, услед многих и скоро свију нрста погрешака, ја не могу ове преведене књиге г-ђе Козиреве препоручпти као уџбеиик. Кад би се свс поменуте — као и непоменуте, а ц њих има много , — погрешке и недостаци, стил и језик поправплп, оида би се ове књнге, по моме мишљењу, могле за време, по невољи, употребиги, док се не би бољи уџбеник израдио, пошто нце добар ни онлј , који се сад употребљава. 19. јануара 1892. год. Београд. Јеврем Војовић, проФесор Богосдовије. По нрочитању ових реФерата приступило се гласању, и Савет је, с 5 иротиву 5 гласова, одлучно : да се оба ова дела, оваква каква су, не могу примити за школску потребу као проппсани уџбеницп, пошто нису удешени како бн требало да буде. Г. г. реФерентима одређеноје иа пме хонорара свакоме по педесет (50) динара С овим је свршен овај састанак,>