Просветни гласник

348

РЛДЊЛ Г.1АВН0ГА Г1РОСВЕТНОГ САВЕТА

гору и сједе, и пристуаише му ученици њсгови; и отворивши уста своја учашс их.... а не поучавате их. У јеванђељу се каже: аоае се на гору, а у овој књизи : „сиђе са горе и заустави се на иодовини пута" ?! Стр. 29. ,3а тим Спаситељ рече: не мислите да сам ја дошао да покварим закон, ја сам дошао да доауним". У јеванђељу се каже : „д« исауним 11 , а испунити и допуиити није једно. На нстој страни (29.) стоји: „чули сте даје казано старим: око за око, и зуб ;)а зуб. А ја вим кажем: ко те удари по десном твом образу, обрнн му п други", па се онда објашњава под заградом: »(т.ј. не светите се; но спокојно препосите увреде)". У том објашњењу каже се категоричкп, да /греба спокојно преносити увреде". Овако објашњење јсднострано је, заплеће смисао, јер не каже, како ће се поступати, кад „увреде" руше право и закон. Христос је, кад га је један од првосвештеиичкнх слугу ударио по образу, казао : Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, за што ме бијеш ? (Јов 18., 22.-3.). Боље је никако не тумачпти текст јеванђелских речи, него рђавим тумачењем запдетати ц извртати смисао јеванђелских речи. Као год што нема разлике, у овој књизи, пзмеђу науке и поуке, исто тако нема разлике нц између приче и приповетке! Стр. 33. под насловом : „Прича о сејачу", стоји : . ..Христос „поче поучавати народ, причајући му ову приповетку ? !.... (Стране: 35., 50., 51., 52., 53. ц т. д. свуд прича ц приповетка једно значе). У јеванђелској науци реч нрнповетка не употребљава се, него нрича, јер се нричом у алегорији предаје наука. Стр. 42. Говори се: народ није разумео беседу Исуса Христа о тајни св. причешћа, и многи су га оставили. »Но Спаситељ не нађе за нужно да објасни оно, што је требало да се објасни у будуће...." ! Из тога следује: Спаснтељ нпје испунио своју дужност, кад „не нађе за нужно" и ие објаснн, што је требало да се објасни, па ма то било и у „будуће"? !! Да ли се види, какве су то (стр. 8.) погрешке, куд оне иду и у шта засецају ? Непојмљиво је, како се може тако новршно и лакомислено о догматима да говори. У насловима на стр. 16., 25. и 43. рад и служба узимају се као са свнм идентични појмови, а то није. Ну и кад би се узело, да су рад и сдужба идентичног значења, то и тада не би било умесно, јер нема доследности у Форми. Служба треба да

се каже, јер Христос је дошао да послужи роду људском, и да спасе многе. (Мат. 20., 28.). Стр. 44. Говорећи о преображењу Христовом, вели се : »а хаљине (Христове) изгдедаху беле и провидне" ? ! Та реч : аровидне самовољно је додата; то ие сме да буде. На стр. 57. почето је јеванђелско казивање о болести и смрти Лазаревој ; за тпм се то казивање, без пкаквог основа, прекнда, умећу се други јеванђелски догађаји: „Бдагосиљање деце", «Наука богатоме младићу", „Прича о посленицима у вииограду", па тек онда (па стр. 60.) паставља се и довршује о васкрсењу Лазаревом. (Педагогика!) У јеванђељу тога прекидања нема. (Јов. 11, 1-45). Стр. 61. Каже се: «да ће васкрсење Л.азара бити вепац његове (Христове) славе за сваког човека" ? Веиац Христове славе јесте: Васкрсење Христово. Стр. 72. Говори се о другом доласку Христовом. „Стражите, дакле додаде(!) Спаситељ, јер не зиате, кад ће доћн Син човечији. Да би их аоучио, да ово стражење не требада је само уједној вери, иего и у упогреби сила и способиости, које је Бог човеку дао, да иригекне у помоћ свом ближњем, Исус Христос исприча приче: о десет девојака и десет таданата". У причп „о десет девојака" говори се са свим обратно. Кад су „дуде" девојке заискале уља од мудрих, ове им нису дале уља (дакле, нису притекде у помоћ „свом бдцжњем"), него пм одговорише: ,да не бп недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купитесеби, (Мат. 25, 112.). Оне одоше, жених дође, врата се загворише, оне осташе и не примише их.... Тако н у причи о талантима, нема нпшта о помоћи ближњему. Какав контраст, каква недоследност ? ! Ова историЈа доведена је само до Вазпесења Христова. Ни о силаску Духа светог па Апостоле није ка?аио. У исторпју новога завета узима се н историја рада апостолског, а то и мора бити, јер се ту казује распростирање науке Христове. А овако, ова је историја непотпуна, пресечена, а то није требало да буде.

2. Језик. У овим књигама стил и језик не одговарају своме предмету. Врло често употребљавају се изрази и речи, које не долавују смпслу науке и значењу предмета. Има хронолошких и географских погрешака. Прва каига. Стр. 54. Пророк Јеремија предсказао је Јудејима „да ће седамдесет година ро