Просветни гласник

45»

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВВТНОГ САВЕТА

347

На стр. 25. вели се: „мана је лнчила на јутарњу росу ; она је личила на брашно, помешано с медом...." На стр. 29. стоји: „а и мана не беше укусна"?! То су нротивиости. Стр. 36. Кад је Саул дошао код Самуила, вели се тамо: „Тада Вогом задахнути старац излп на главу Саулову уље из уљанице, и отпуштајући га обвеза га, да иикоме не каже ни речи док не буде време". За тим, мало ниже, каже се: ,Тада га (Саула) Самупло пред свима помаза за цара". Самупл није два иут помазаа за цара, него један пут. Стр. 37. Каже се: ,...тога ће он („Саул) исећи, као ове краве". Нпје тако. Саул је претпо Израиљцима, који не дођу у војску, да ће пм стоку (говеда) псећи, а не њпх. (По сему сотворатг говлдшмг егш. (1. књ. царст, 11., 7.). Стр. 44. Вели се, да су пророку Илпји ,вране доноспле храну"? У библији се каже гаврани, а не вране. И вранове ириношаху ему хлЂба. (III. цар. 17., 6.). Стр. 46. Каже се, како је пророк Илпја предсказао, да ће жену Ахавову, Језавељу, „умртвити пси." Тако се не каже. Пророк је предсказао, да ће Језавељу иси иојести а не „умртвити". Језавељу, по заповести цара Ијуја, пробацили су кроз прозор; она је пала п, разбивши се, крвљу својом оросила дуварове куће, прегажена, па је мртву пси појелп. (III. књ. цар.21., 23. IV. књ. цар. 9., 30.—37.). Књига друга. Стр. 8. „У скоро после рођења Божанског Младенца Исуса дођоше у Јудеју с далека истока трп знаменита научењака, — волхва, који су знади науку, по којој се тумачи судбина људи по звездама. Ова наука беше лажна, алп је Бог хтео помоћу ње да објавп овим научењацима о великом светском догађају на овај начин. Мудраци су изпенада видели на небу необично сјајну звезду и, објаснивши себи ову појаву по својој науцп, упутише се за звездом ц приспеше у Јерусалим"? ! Ово је једпа између врло грубих и великих | догматичких погрешака. Мора се човек дивити тој површности и лакомисдеиости, да се таква погрешка може учинити! Дакле, Бог се служио лажном науком (у овом случају астрологијом), да објави „научењацима" (волхвпма) рођење свога јединородног сина Исуса Христа! Мудраци пак, помоћу своје лажне науке, објасне себи „ову појаву" !! Лажном науком открива се истина ? !! Ова погрешка ни под каквим условом, не само што ни у једну школску књигу доћп не сме, него ни иначе, нц у какву озбиљну и научну књигу, јер противоречи логпци. Митологија је приппсивала

својим Боговима лаж и превару.... ну у хришћанској вери (науци) тога није бидо, нити сад има. Иосле оноликих хвада, таква погрешка! Стр. 11. Вели се за Садукеје: „не цењаху најсветпју дужност човека — саучешће у нужди свога ближњега". Ту се претпоставља мања дужност већој, друга — првој. По науци Христовој, прва зановест јест н најсветија дужност човеку, а та је: љуби Бога свпм срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом, па тек онда љубав („саучешће") к бдижњему. (Матеја јеванђ. 22., 37. — 38.). Стр. 13. «3а тим, кад се Исус Христос, оставпвши пустпњу, успео на највиши притвор јерусалимског храма, ђаво му се опет приближи", (да га куша). Ово нити је казано, као што стоји у јеванђељу (Мат. 4., 5. Л.ука 4., 9.), нити пак удешено за децу, него изгледа, да се Христос пео, као обично што се деца пењу. Стр. 14. Св. Јован Крститељ сведочи, „да Дух Божији лежи на овоме јагњету (Христу). У јеванђељу тако се не каже (Јован, 1., 32.—3.). Не може се рећи : Дух Божји леоХи. Стр. 15. Каже се: „Не зна се за што, али ове речи (Христове) учинише велики утисак на Натанаида". Зна се за што, јер Христос је Натанаилу рекао : Ево аравога Израиљца у коме нема лукавства. Дакле, казао му је карактер, прозрео његове мисли ; за тим : ире нсго те иозва Филии, видех те, кад бејаше иод смоквом. (Јов. 1., 47.—9.). Таква сила морада је потрести онога, којп се сумњао и говорио : от Назарета можетг ли что добро бшти. (Стих 46). Стр. 20. „Пошто је Самарјанка отишла, учеиицп Спаситељеви вратише се из града...." У јеванђељу се каже: Тада дођоше ученици његови и чуђаху се, где говори са женом, али ни један не рече.... шта говориш с ном. А жена остави судове своје и отиде. (Јов. 4., 27.-8.). У овој књизи ни у чему нема разлпке између науке и поуке ! На стр. 28. под насловом : „Наука на гори" каже се: „Пошто је Исус Христос изабрао Апостоле, ои спђе са горе, али кад је видео мноштво народа, који се је сакупио из разних места да чује његове поуке, ои се заустави на половини пута. Овде он исприча својим ученицама следећу поуку о путевима блаженства и о високом значају апостолске службе". Овака погрешка и збрка појмова, не заам чим би се могла објасниги. Не разумем, како се може п сме извртати јасан и одређеа смисао јеванђелских речи. У јеванђељу од Матеја (гл. 5., 1 — 2) стоји : А кад он (Христос) виде народ, иоие се на