Просветни гласник

346

дане живота Исуса Христа писатељка је изложнла с таквом оригиналном (?) простотом и таквом смерпошћу, каква се не налази ни у једном уџбенику"(?)... „У опште сва њена новозаветна исторцја, од почетка до краја, носи одблесак дубоких религиозних осећаја, који потичу из срца и дирају срце"... „У том погледу дело г. Козиреве стојп више од свију досадањих уцбеника Науке Хришћанске за светске учебне заводе"? Само то, па је већ много речено. (Треба прочитати целе цитате у оба «место иредговора", на тек да се виде те велике хпале). Цвтати су наведени, али не само што нису казане стране, одакле су цитати узети, него ни књига (свеска), па ни годиаа „журнала", него се само каже: „у журналу Учебнога Комптета...."! Правило је, да се свагда каже, одакле се цитат узме, па ма он био и у оригиналу наштампан; иначе, то се зове: цитат без цитата. Свака наука, која треба да је понуларна, а п иначе, мора имати своју одређену целину. Целину излаже деоба; деоба се изражава системом; спстему сачињава логична веза,—доследиост, методи. У овим уџбеницима г-ђе Козиреве тога нема. Истина, деоба је нека учињена, — морала је бпти према природи самог предмета, — али нпје нмшта казано о целини и обиму предмета, о сиетеми На један пут, не казавши нп шта је период, помиње се: „перпод вођа", „перпод судија", „период царева", (стр. 22., 30., 36.). Ире тога је речено «доба натриЈараха" (стр. 8.). Тај недостатак у школској књизи, за лако схватање саме пауке, доста је осетан. То је логична, педагошка погрешка. 1. Сама суштина науке. Прва књига. На стр. 4. говорн се: „Бог назва тај (седми) дан даном одмора и освети га. заповедииши нам да шест дана радимо, а седми дан да носветимо Богу...." То се каже да је било пре него што су Ева н Адам згрешили. Овде ће се лако у уму ученика појавити питање : шта су ирародитељн у рају, пре пада (грехопадења), ималп да раде за шест дана? А оно: „заповедивши нам" односи се и на нас; ми смо се у греху родпли, и према томе излази: Бог пам је пре пада заповедио оно, што смо имали после да радимо ?! Овоме „заповедииши нам» није ту месго било, него доцније, а кад је већ казано, што ннје п једно и друго објашњено ? Стр. 7. Казавшн о жртви Нојевој, не номиње се ништа, како је Бог благословио, да човек употребљава за јело чисте животиње; да се не сме убијатн и да је за убиство човека узакоњена кази;". То Је важно и није требало да изостане.

Стр. 9. Каже се да је Аврам сип Сигов, а то није. Стр. 12. Велн се : да је „Ревека волела млађега сина (Јакова) и, по Божијем шанућу, хтела Је да благослов добпје Јаков". Даље се вели, Ревека „преваром принуди слепога мужа (Исака)", те он благослови млађега сина Јакова, место старијег Исава. У закључку пзлази : Бог је бпо саучесник у тој превари, јер је Ревека по Божјем »шанућу" тоучинила. То је замршено, необјашњено, погрешно. Стр. 14. Каже се: Јаков је назван »Израиљ, т. ј. јачи од Бога" ?! То је иогрешпо. (И у Даничићевим „Приповеткама старог и новог Злвета" тако стоји, алп то не ваља). Израиљ значи: силап, јак с Богом. 1сраил1> бкдсп имн твое: ионеже оукрЂаилсп еси сђ Богомг, (књнга бића, 32., 28.). То не значи : јачн од Бога. (Јзгае1, Л8гае1, од загаћ, борити [се] и е1, Бог, буквално, дакле, значи : Богоборац, а никако не: јачи од Бога). Стр. 27. под насловом: „зидање храма ", говори се : „Мојспје се врати од Бога с новим таблицама, метну их у ковчег н назва га ковчег од сведочанства; за тим је за њега пачпнио оделпту кућпцу ; она се звала шатор од сасганка (у коме се Бог састајао с Мојспјем)(?) т. ј покретни храм" ! Дакле, иоднасловом: „зидање храма" изађе: „к)ћпца", шагор, покретни храм ! Зна се да Скинија није била зпдана, нити од камена. Тај исти наслов: „Зпдање Храма" налази се и на стр. 42., где му п јест место, јер тамо се говори о зидању Соломонова храма. Нрема овпм наслопнма пзлазп: између Скиније МоЈснјепе и храма Соломоновог, у спољашњем облику (Формн), нема никакве разлике ! Овде има и још једна велнка недоследност и иогрешка. На насловнпм листовима ове књиге стоји : »Исторцја старога Зааето", а овде се каже Ћ ковчег од сведочанства". Ако осгане овај назив „ковчег од еведочанства", онда се мора главни наслов књиге ове променити, па ставити: ИсториЈа од старог сведочаиства ; или, ако остане наслов књиге онакаи какав је сад, онда се мора овај иазив „ковчег од сведочанства" променити, па ставити: ковчег завета, Садашњи наслов књпге узет је из св. писма, а они што су св. писмо назвали старим и новим заветом, ваљда су имали за то основа. Исус Христос, ЈСтановљаваЈЈћи тајну св. причешћа, каже: шите № пел вси: Сгл бо 2стг> кровк мон новагш завЂта. (Мат. 26., 28.). Дакле, назив: „ковчег од сведочанства" није иравилан и не треба да остане. Тако исто и назпв: „шатор од састанка", мислим, да Ои требало заменнтп називом : Скинија, илн иокретни храм.