Просветни гласник

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦНЈА

351

Јоћп 11л1ћигпе. Његов се памФлет зваше <( нови окови Енглеске«, где сам наслов казу]е садржину. Он је нападао на Кромвела као на највећег непријатеља енглеске слободе. Њега и неколико његових присталица уапсише, али он нађе ирилике да своме перу да маха. Он је успео код војника. Трупе, које су биле намењене за Ирску као посада, побунише се и тражаху исплату награде и утврђење енглеских слобода. Па и други се гарнизони побунише и полетеше памФлети, у којима се прећаше «тиранима л да ће их казна постићи, ако и длака с главе Фали 1лИћигпе-у. Ј^еуеПег-з беху комунци. У својини они су гледали извор свију зала. Живели су заједнички, новац су презирали, и веровали да му нема места у њиховом друштву, које се брине за сиротињу, и где сваки има да живи. Све ове незгоде нова влада мислила је да избегне терором. Она постави изванредне судове (АизпаћшедепсМе). Тајна полиција никад није имала толико посла колико тада. Неприкосновеност писаманије се поштовала. Колико су се бојали ројалистичких комплота, најбоље доказује нови закон о велеиздаји 1 ). Противу Ееуе11ег-а мораше се употребити сила. У 8уггеу-у војници их растераше. Тако је република имала да издржи очајну борбу за опстанак. Непрестанце је као на мртвој стражи стрепила од својих противника. Република, види се, није срдачно дочекана од масе, она јој је шта више негодовала. Мисао о републици гајена је само у пуританским слојевима. Маса није желела републику и мирно је гледала како се она крвави са својим непријатељима. Па ни пуританска Шкотска ни католичка Ирска не хтедоше да чују за републику. Републиканска управа осим пасивног држања масе имала је да се бори и противу својих непријатеља. Седам завера и устанака за две године, и то или од ројалиста или ројалистичких презбитеријанаца. Противу Ирске и Шкотске морао је да иде сам Кромвел. У управи граФСтва и општина, у државним и варошким, финанцијама, у државној служби, у приватним и свимадругим грађанским односима не беше више никаквог реда, никакве сигурности. По друмовима и близу самих вароши пљачкаху чеге разбојничке. За своју разбојничку радњу узели су нолитичку маску, питајући ') 5(егп, 201. и 202.

свакога да ли је положио или не заклетву републици, и према одговору злостављаху га или пуштаху. Да би се овоме учинио крај, морадоше повећати војску и коњицу трзати сваки час, али и то је слабо користило. Да би се спасла од опаспости које јој прећаху, република се послужила терором и средствима иасилним, ередствима која доликују апсолутној монархији, а никако демократској републици. Нико није могао постати члан парламента, који је био за време грађанског рата краљев присталица и противник парламента. Такав није могао бити примљен ни у државну службу. Заклетва верности пређе је тражена само од чиновника, а сада и од свакога Енглеза који је напунио 18 година, и ко се иоле није могао успротивити пред судом да брани своја права. Тако је дакле разлика у мишљењу условљавала и разлику у правима — неједнакост грађанску. КонФискације имања беху обичне појаве 1 ). Штампа је била још једино слободно поље, на коме се опозиција могла да бори. Република је увела сада страшну цензуру. такву, да је последњи цензор морао дати оставку немогући да трпи злоупотребу силе над јавном речи. Узалуд је Милтон, ватрени поборник републике, својим славним говором бранио слободну штампу! У Енглеској су само четири вароши — Лондон, Јорк, ОксФорд и Кембриџ, имали право да штампају. Ни новине ни икакав спис не могаше изаћи без одобрења владе. Штампари морадоше улагати велике кауције, и не само онај, који је учествовао при публиковању каквог бунтовничког списа, но и сваки купац, ако за 24 сахата није пријавио спис власти, био је кажњаван. Није боље прошла ни религиозна слобода—толеранција. Она иста странка, која се читавих 50 година борила за слободу религиозну и разметала се њоме. кад је дошла на управу земље, искључила је од сваке слободе ове три групе: католике, епископовце и слободоумне (РгеМепкег.) За католике беше најгоре. Њихова су имања конфисковали, а њих истеривали из државне службе. Религиозна толеранција постајала је само за победиоце. Исто је тако прошла и политичка слобода. Кад судове нису могли за се да нридобију, онда су узимали или изванредне судове, или се парламенат претварао у суд-каваљере, 1 ) Сш20(, 53. Ве1гасћ1цп^еп.