Просветни гласник

355

46»

IV. сазвао парламенат — еШв §епегаих то је било обнављање старих правних обичаја. Друштво Феудално засновано је било на неједнакости. Привилеговани сталежи имали су неограничено ираво над масом. А нигде се јаче Феудализам није развио но у старој Галији. Француска је била земља Феудализма раг ехеПепсе, све рђаве и добре стране те системе могле су се најире у њој видети. Ни у једној земљи вазали не беху моћнији но у Француској, нигде њихова моћ не беше тако опасна по краљевску, ни тако досадна маси као ту. Краљевска власт постојаше по имену, а монархија беше управо Федерација самосталних вазала, који се из пијетета ирема сгарини установе покораваху само по имену. Феудализам у Француској беше образац, према коме се развијаше Феудализам у осталој Јевропи. У Француској вазали беху тако силни и моћни, да им беше непотребан ослонац на масу. Друштво се унраво делило на две групе — нише и више, заштитнике и штићенике. И није ирегерано, вели Бекл, имајући на уму дивљачност и суровост стања, кад се каже да у Француској за време Феудализма ко није био тиранин, тај је био роб ? Француски вазали беху потпуно самостални. Није ничега било што је самосталне вазалије могло чвршће да веже у једну целину. Монархија је но имену постојала. Вазал беше и законодавац и судија и администратор на своме лену, и то потпуно самосталан. Старе слободне установе изгубише се. Од краја IX. в. па за читава четири столећа настаје нразнина у Француском законодавству. Нринципа суверенства, који је тако потребан у законодавству, може се рећи да га апсолутно није било, вели Халам.') Краљеви Француски беху краљеви само на својим доменима. 1 ) Краљевство је било налик на велики лен, или, боље рећи, групу ленова, и краљ беше само члан многобројног Феудалног нлемства, од кога му многи не само по моћи, већ и по достојанству не изостајаху. Вазали француски имађаху права да кују новце Карло Велики забрањиваше ковање новца, а потомци његови дадоше то праро неколиким својим вазалима с тим условом, да новци њихови имају права циркулације само у њиховој области, и да на њима буде и кра') Халам, стр. 205.

љевски жиг. Доцније, између осталих нрава које стекоше вазали, беше и право ковања новца без краљевог жига. Када је Хуго Капет дошао на Француски иресго, беше 150 вазала, који имађаху право ковања новца. Па још и у доба св. Луја беху 80 вазала с тим правом, који се богатише на рачун својих поданика великим наметима — 8в1§шога§:е8 — које удараху приликом свакога ковања, а тако исто и ФалзиФиковањем монете. Филип II. Август тражио је од абата Согуеу-ског, који се давно није служио својим правом ковања новца, да пусти краљеве новце у своју област у циркулацију, а краљ му се обећава да ће он допустити циркулацију абатових новаца, ако он буде усковао. Међу ордонансама Луја IX. има једна одредба, да новци краљеви морају циркулисати и по областима вазала, који имају право ковања новца, поред његових новаца, а у областима вазала, који немају права ковања новца, да циркулише искључиво краљев новац.') Вазали су, немајући над собом аукторитет, који би решавао њихова спорна иитања, имали неограничену слободу и право међусобног рата. То право међусобног ратовања ублажено је под Лујем IX., а нестало га је тек под Карлом VI. Вазали беху слободни од сваких дација и намета. Они као неограничени господари имађаху право наплаћивања порезе од својих поданика. Француски краљеви беху ограничени својим Финансијским изворима једино на своје домене. Сироти морали су често да страдају, да би задовољили развлјеније Финансиске нотребе владара. У колико су били самостални вазали Француске, најбоље се види, вели Халам, из њихових привелегија. Они су имали ова ирава: 1) ковања новца, 2) приватних ратова, 3) слободни су били од свију дација и пореза, 4) слобода не покоравати се законодавној власти (сће РгеШеИ уоп с!ег Ш1ег\уигЛ§кеН ип1ег сНе деве1;2§ећепс1е Ое\уа11) и 5) искључиво право суђења у својим областима. 2 ) Природно је, да је тај Феудализам тако моћан и силан стајао другачије према својим поданицима, но у осталим земљама. Терети Феудализма би.ш су у Француској (не разумемо овде стање пре Француске револуције, но доба цвегања Феудализма) много тежи ') Халам, II, стр. 189. 2 ) Ко1ћ, — II, стр., 44.