Просветни гласник

јк ли историја наука

361

за цедо решили, већ бисмо пре разрушнли оно осећање дивљења, које је нама овладало било, нити бисмо схватили лепоту, коју хоћемо као тобоже да објаснимо. Машта нас је однела тамо, куд разум не доспева, а разум нас води тамо, где за машту нриступа нема, Овде треба осећати, ако се хоће да схвати. А ко је тај, који нам може да објасни оно евемогућство које музика ироизводи над духом нашим? Шта би се десило, кад би онај што му прсти брзо као муња нрелећу преко дирака, у оном тренутку, кад је сав потресен и кад и нас потреса, стао, па се сам заиитао: за разлог ономе што ради, за разлог ономе одушевљењу које он осећа и у које п нас преноси ? Шта би се десило ? Па то свак може да зна. Он не би могао да макне даље. Па ипак често велимо, да у оним звуцима има закона, има разлога, и то хоћемо да испитамо, И доиста, кад превучете иреко металне жпце, п измамите звук, овда се она заталаса таласастим линијама, како кад, према звуцима. Таласасте линије могу да се одреде алгебарским Формулама. Тако би се могла једна синФОнија да преведе најезпк Формула, и то би било као решење неког математичког задаткг. Кад је познато х, то јест, кад се зна утисак, који хоће да се произведе, онда би се могла да нађе и Формула, из које, кад се преведе, треба да се јави синФонија. Зашто у томе нема смисла ? Нема га из хиљаду разлога, а поглавито зато, што се потреси душе не преводе на Формуле, нити ће уметнички створови икад бити дело разума који рачуна. Јајбниц је рекао, да је музика несвесно рачунање душевно: ехегсШит агНћтеИсае оссиИит пезсгепИз зе питегаге аттг. А Шоаенхауер напротив вели: ехегсШит теИгарМзгсез оссиМит пезсгепШ зерћНозорћап аттг. Заједничко је у нзреци једног и другог : ехегсШиш оссиИит пезсгепИз аттг, скривена (тајна) радња несвеснога духа. Може лц то доиста да буде радња духа, који је свестан самога себе? Па ипак музика иродире у најдубљу суштину духа нашега, говори му, потреса га, заноси га за собом. То је ндеалан, духован, божански говор, само није говор којим разум говори, јер тај говор разум не схваћа, нити га уме да објасни. Исто тако, а из разлога не баш тако разлнчитих, чист разум неће никад моћи да замени илп да заступи веру, јер њене појаве нпти може да произведе, нити да их са свим угуши. Кад сам први пут изложио, од какве су, по мом схватању, важности и користи, и какве су по замисли исторпјска метода и позитивизам, мој пријатељ, проф есор Б. Саавента, узео је тај мој спис да критикује и у оштрој критици рече: — Али, шта то просветни гддсник 1892.

радиш, те тврдиш, да разум не може да објасни неке тајне? Зар не видиш да тако остављаш једну празнину у души, која, ако се не могне попунити разумом, попунаће се вером? — Ово је нстина, али тако и бива у животу ц у људском друштву. Не вреди, чинп ми се, то порицати. Боље је прпзнати Факат и испигати, од какве је важности. То је посао Философије. Шта бнва, кад се предамо власти самога разума, то нам је дивно описао онај који је за цело био један од највећих ђеннја нашега века, Дарвин, у својим писмима и у својој автобиограФији. Године 1881., баш на годпну дана нре него што ће умрети (— родио се 1809. год. —) ппсао је: „До трпдесете моје године и мало више, највнше сам волео поезију, а тако исто и сликарство п музику. Али сад не могу ни један стих да прочитам. Огледао сам са Шекспиром, па ми се учинио чисто гадан. Тако ми прође и укус за сликарство и музику, јер место да и даље осећам у музицн особито задовољство, ја сам све силниЈе почео да мислим о науцп, на којој сам радно. Оне исте сцене у нрироди, које су ми се некада тако јако допадале, пзгубиле беху све дражи за ме. Само ме романп још живо занимаху, и ја сам их прилнчан број прочитао. Овај чудновати губитак најузвишенијих естетичких укуса доиста је за сажаљење. Чини мп се да мп је памет постала нека машина, одређеиа само да меље грдну количину Факата, те да из њнх законе изводи. Не могу да схватим, како је то све донело са собом атроФпју само оном делу мога мозга, у којем су најузвишенији укуси интелектуални. Ову штету не бп претриео ум узвншеннји и одаренији од мога, а кад бих морао из нова да отпочнем живети, ја бих узео на се обавезу, да бар један пут на недељу читам поезију и да слушам музику. Може бити да би се тако, услед употребе, одржали у жнвоту они делови мога мозга, који су сада усахнули (атроФисани). Нема спора, овај губитак значи губитак среће, и тај губитак може да буде од штете интелекту, а по свој прилицн још више моралном карактеру, јер одузимље снагу свему ономе што чиии осеАање у нашему бићу." 1 ) У исто време и скоро тако исто ишчилела му је, вели, и његова вера, која је врло жива била у души његовој. Ово је дошло доста полако: «Још сам веровао у Бога и у бесмртност душе, кад сам обилазио шуме у Бразилији. Онда сам писао у у својем журналу, да ништа не може да да појма о оним осећањима дивљења и побожности, а која Ч 1 ј Не апс! 1|е(;1;ег8 о? Сћаг1евОагугш 1 јоп (1 оп , Миггау, 1887, св. I. стр. 100—101.