Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО 32 5

годишњег напретка и примерног владаља. Онај ученпк, који је на писменом испиту добио врло добре и одличне оцене из свију предмета, ослобађа се усменог испита и из оних предмета, из којих се писмени испит не полаже, ако има из тих предмета у последње две године резултат одлича.н, и ако је иримерног владања. б) Тога ради спремиће директор још пре испита и изнеће пред испитни одбор, по свршеном писменом испиту, табеларни нреглед годишњих оцена, које су ученици добили у два најстарија разреда из владања и из напретка у свим оним предметима, из којих се иолаже усмени испит зрелости (чл. 18.), или из којих се тај испит не полажо, већ се просечна оцена, добивена у два најстарија разреда, ставља у сведочаиство зрелости (чл. 20.). в.) Који приправник на писменом испиту зрелости добије слабу оцену само из једног предмета, или из два предмета, међу којима није сриски језик, може се пустити на усмени испит; ако је пак од добивене две слабе оцене једна из српског језика, или ако су добивене више од две слабе оцене, приправник ће се одбити од даљег испита на годину дана. V. Уемени испит зрелости Члан 16. а) Усмени се испит зрелости држи најдаље на три дана носле иисмених испита. б) На усменом испиту зрелости морају бити сви чланови испитнога одбора (чл. 6.). в) Усмени испит зрелости за један предмет и једног ученика траје око 10 минута. г) Наставник је дужан у стављању питања и давању обавештења према ириправнику служити се најудеснијом, већ свикнутом, методом, остављајући му времена, да се о свакој ствари, која у стављена му иитања долази, може јасно, тачно, смишљено и доследно исказати. д) Иредседник испита може утицати на усмени испит зрелости, и но свом нахођењу може га скратити или иродужити у једном или у више предмета, и код једног ученика више него код другог. Члан 17. а) О сваком усменом испиту зрелости мора се водити заиисник, у којем ће се у кратко забележити : који су нрниравници

и којим редом прозивани и испитивани, и коликоје времена који говорио. — Овај ће заиисник после свега свршеног усменог испита потписати министарски изасланик, директор и сви остали чланови испитног одбора. б) Једног дана могу се усмено испитати највише десет приправника, и то најише но петорица за пола дана. Који ће ученици биги испитивани, саонштава им се непосредно пред сам почетак усменог испита. в.) Испитивање се врши по предметима на овај начин: по свршеном испиту свих за једно пола дана одређених приправника из једног предмета приступа се исте половине дана испитивању истих приправника из другог предмета, и тако даље, док се не сврши сав усмени испит с једном целом групом приправника. г) Из програма, по којима су предмеги предавани, саставља предметни наставник питања за усмени испит приправнички. Ова питања, по што буду у седници испитног одбора нрегледана и одобрена, распоређује дотични наставник на листиће. На испиту изв.1ачи сваки нриправник по један листић. Број листића за сваки поједини предмет удесиће се овако : ако је целокупни број свих принравника мањи од десет, спремиће се десет листића више но колико је прииравника; ако ириправника има више од десет, број листића треба да буде за пет већи од броја приправника. Свакој групи на испит (за једно иола дана) пуштених приправника износи се целокупни бро] неизвучених листића. Листићи један нут извучени не долазе више на испит. д) Ако испитаник, најдаље за пет минута ио извлачењу листића, изјави да није у стању одговорити на стављена питања, донустиће му се да и по други пут вуче један листић. Први пут извучени листић вратиће приправник исиитном одбору, који ће тај листић иомешати с осталим још невученим, сматрајући га као да није ни извлачен. Извлачење другог листића забележиће се у заииснику, и имаће сеу виду нри давању оцене том прииравнику. Члан 18. Усмени испит зрелости полаже се из ових иредмета: а) Сриског и ста.рог словенског језик а с литературом — у гимназијама; сриског језика с новом литературом — у реалкама.