Просветни гласник

326

СЈУЖБЕНИ ДЕО

б) Немачког или француског језика. в) Латинског језика — у гимназијама. г) Историје народне и оихите са земљоиисом — у гимназијама; историје народне и нове оиште са земљоиисом •— у реалкама. д) Јестаственице — у реадкама; ђ) Физике — у гимназијама; физике и хемије — у реалкама. е) Математике. Ч лан 19. а) Из сриског и старог словенског језика с литературом тражи се : знање главних граматичких правила српскога језика (за гимназије и реалке) ; превођење и тумачење иојединих места старог словенског и срнског словенског текста, које може разумети приправник, према оном што је учио из старог словенског језика и српскога на историјској основи (за гимназије) ; — главнији моменти наше старе књижевности (за гимназије) ; народне иесме; познавање дела наших бољих писаца (за гимназије и реалке). — Поред тога има се мотрити, да ли је приправник у стању да о ствари, која му је у домашају његове моћи знања и размишљања стављена, искаже доста тачан и јасан суд у правилним облицима српскога говора. б) Из живих туђих језика, немачког или француског, тражи се разумевање и лако превођење списа из лакше литературе, без речника. Ради уверења о напретку у живом туђем језику држаће се о усменом испиту у приправности неколико књига на том језику, које ученик пре тога није имао у рукама, и које ће иснитни одбор, пре самог испита, одредити за овај посао. в) Из латинског језика има се тражити стварно и граматичко тумачење и превођење Саеаапа Соттеп1.аги с1е ће11о ОаШсо, а, према нотреби, и лакша места из Ливија, без речника. г) Из историје народне и оиште са земљоиисом. Од ученика у овим предметима има се тражити јасан преглед старије и новије историје српскога народа. Из опште историје главни политички и културни моменти свију иериода (за реалке: само нове историје). Из земљописа траже се главне основе математичке и Физичке геограФије, политичка иодела земљине површине, а нарочито балканског нолуострва и остале Јевроие. д) Из јестаственице треба принравник да покаже познавање системне поделе трију царстава и њихових главнијих класа и редова; даље, да уме у неколико разложити Физиолошке појаве и Функције важнијих животињских и биљних органа. ђ) Из физике се тражи иоглед на општа својства тела и наприродне појаве које отуда долазе ; познавање закона кретања и равнотеже, топлоте, светлости, звука, магнетизма и електрине. е) Из хемије се тражи да се знају: елементи, хемијска једињења, сродства, силе, знаци, Формуле, киселине, базе, соли, знатнији метали и њихова хемијска својства, алкохол, етар, животињске материје. ж) Из математике. I. Аритметика и алгебра: О метарским мерама, рад с обичним и десетним разломцима и рачунским задацима из живота. Прве четири врсте рачунања с алгебарским бројевима и изразима. Размере и сразмере. Степеновање и кореновање. Квадрат и квадратни корен алгебарских бројева и одређених бројева. Логаритмовање алгебарских израза и бројева. Решавање једначина ирвог степена с једном и с више ненознатих количина. Аритметички и геометријски редови ; њихово сабирање. Решавање квадратних једначина с једном непознатом и с више непознатих. Из науке о комбиновању: начин склапања и број пермутација, комбинација и варијација. — II. Геометрија: Врсте геометријских слика. Иравила о линијама и угловима у кругу. Израчунавање кружног обима, лука и новршине. Врсте и особине рогљастих и округлих тела. Израчунавање површине и запремине код призама, пирамида, правилних тела, облица, конуса и лопте. Основни обрасци тригонометријских Функција ; њихове примене на решавање троуглова. Главни појмови из аналитичне геометрије. Ч лан 20. Из философске ироиедевтике и јестаственице, у гимназијама, не полаже се испит зрелосги, већ се просечна оцена од иоследње две године, у којима се ови нредмети уче, ставља у сведочанство о зрелости. Ч лан 21. Ако би се десило, да приправник ча испиту почне неуљудно одговарати и ненристојно се ионашати, биће најпре озбиљно