Просветни гласник

СЛУЖБКНИ ДЕО 32 7

опомонут, а у ноновљеном случају као морално незрео од испита удаљеп. Овако удаљени приправник губи право на даље полагаше испита зрелости за годину дана, о чем ће испитни одбор пресудити. Ако приправник и потоње године због истог узрока буде удаљен с испита, онда губи на свагда право да иолаже испит зрелости. VI. Одлуке испитног одбора Члан 22. а) По што се са сваком групом прозваних ириправника сврши усмени испит, испитни се одбор договара о сваком испитаном приправнику и за сваки предмет појединце, какве ће оцене дати принравницима. Ове се оцене заводе и речима уписују у главнн испитни протокол (чл. 14., тач. 6.). Оцене се бележе као и при иисменом испиту : слабо, добро, врло добро, одлично. б) За сваког приправника и за сваки нредмет појединце предлаже наставник-иснитач оцену усменог испита. Из писмене и усмене оцене изводи се општа. Ако би у општој оцени била и половина, онда испитни одбор, с погледом на прииравниково дотадашње учење и владање, с погледом на постигнути напредак из осталих предмета испита зрелости, решава: хоће ли му се ова иоловина рачунати у цело, или не. У сваком случају, када се одбор не може да сложи на једногласну одлуку, приступа се, на позив председников, гласању, почињући од најмлађег члана (по рангу), и одлучује се већином гласова. При једнакој подели гласова пресуђује глас председника испитног одбора. — Сваком је члану испитног одбора допуштено да одвоји мишљење, које ће се, на његово захтевање, унети у записник (чл. 17. тачка а.). в) Испитни одбор доноси на испитном састанку, на исти начин, одлуку о приправниковој оцени и из онога предмета, из кога се обично испит зрелости не полаже, или оних, из којих се због ослобађања усмени испит није полагао (чл. 15.). г) Ученику, који на првом исгшту зрелости добије сл&бу општу оцену из једног предмета, из којег се полаже и писмени и усмени испит зрелости, или из два предмета, из којих се полаже само усмени испит, допуштено је да месеца септембра исте го-

дине (тачка б. члана 3.) понови испит само из тог једног или из та два предмета. Који приправник добије слабе оцене из два предмета, међу којима је један из кога се иолаже и писмени и усмени испит, или из више од два предмета, одбија се на годину дана. Приправник, који буде одбијеи на годину дана, може поновити најстарији разред као редован ученик. д) Ако принравник и на ионовном исииту добије слабу оцену и из једног предмета, или, без довољних разлога, не дође на време да исиит понови, одбор га одбија на годину дана, и онда је такав приправник дужан, да месеца јуна нове школске године нолаже поново цео испит. ђ) Ако приправник и на другом редовном испиту зрелости, који полаже после годину дана, добије слабу оцену и само из једног предмета. он ће се одбити од даљег полагања испита зрелости. Само у ретким случајима, који заслужују особити обзир, министар просвете и црквених послова може, по саслушању ироФесорскога савета, изузетно одобрити, да овакав ученик и по трвћи пут полаже иснит зрелости. За овај трећи испит плаћа се такса као за приватан испит. — Полагање испита зрелости ио чегврти пут не допушта се никако. е) Који се приправник пријавио за полагање испита зрелости, али због болести или другог важног узрока није могао доћи на редовни исиит, месеца јуна, или ако је из оправданог узрока одустао од започетог полагања испита, томе ће испитни одбор одобрити, да испит зрелости полаже, или прекинути испит насгави, у месецу септембру. Понављање испита из појединих предмета у смислу тачке г.) овога члана допуштено је овим приправницима у месецу јуну потоње календарске године. ж) Који ученик не би полагао испит зрелости исте године, кад је свршио најста,рији разред у гимназпји, или у реалци, моћи ће се за полагање испита зрелости јавити још само друге године у време редовног испита, месеца јуна, и онда је дужан поднети уверење о своме владању за минулу годину. Изузетак, ради и доцнијег полагања испита зрелости, одобрава министар, по саслушању проФ. савета. Све одредбе ове тачке вреде и за оне приправнике, који на првом редовном или «