Просветни гласник

књижевне обзнане

389

приповедака, коју је дао Афанасјеву, да се послуже њима као материјалом за своја издања. Његовом збирком лубочних слика, која се сад налази у иетоградској јаваој Библиотеци, користио се Д. А. Ровински. Велику заслугу по руску етпографију стекао је Д;<љ и скупл>ањсм народних празповерица. Многе од њих пропратио је неуморни радник овојим ошторумним тумачењем. Оахаров, Снегиров, Пасек и Даљ беху етнограФи скупљачи ; на њиховим друштвеним погледпма огледа се утицај ондашњих појмова о „званичној народности«; ко би их оцењивао с те стране, погрешио би, јер то не беше њихов главни рад. Они су се бавили скупљањем материјала за изучавања те народности, о којој су сви говорили и коју је ма.10 ко знао — н то је њихова заслуга. Ну била је друга група „научењака", ултра-словенско-руских археолога и патријота у духу Венелина, као Морошкин, Савелјев Растиславич, Вељтман и Чертков. Главни им орган беше « Ман кђ «, оргаи „савремене просвете у духу руске народности®, као што он сам себе назива, у самој пак ствари представник обскурантизма, који је негирање Запада и науке довео до карикатуре. Жалосно је једино то, што људи. који су у њему радили, не беху хумористе, већ заштитници „званичне народности 11 николајевских времена. »Малку« (излазио од 1840—45.) био је задатак да брани руску народност од злог утицаја западне просвете, или, ако је она баш потребна, да ју преради и допуни „у духу руске народности.« У то име сав бољн део руске књижевности није ваљао, био је »издајица народности«; цела поезија Пушкина бнла је «гр*ховна и зловредна«, у Љермонтова био је и » слогђ не-рускјВ, и духг не-рускШ и направлете не-руское.« Свему том био је крив Запад. »Истина дух времена, пише »Малкг*, од бога је, лажни — »од ааблуделих људи, које води отац лажи"; усавршавање човечанства, о ком говоре, лежи у овом: „божја црква војује с незнабоштвом«; обрлаћен ђаволом, огрезао је запад у поганмштву; »јевропске идеје противне су јевапђељу* (зато је „Малкг« негирао теорију Коперника и Физичке законе; те идеје воде Запад погибији, и само онда, кад се избави од њих, „биће крај Револуцијама, Слободоумству, РеФорматству и Папству, тим четирма коленима једног корена — римског погаништва, и тек онда ће на Западу, на згариштву цар°тва »језичника«, царства овог света, засијати Исток царство божје, чудо божјег свемогућства и милосрђа.« Даље се већ није могло! Да буде у журналу шТо више »народности«, уредништво јавља, Да ће доносити чланке, што пх пишу православни

мужици » ихђ русскимт. родннмб умомЂ-разумомЂ и деревенскимљ складомг 8 . Оигурно у име те „на^0^400^11» »МалкЂ 11 је штампао чланке, у којима је проповедао веру у духове, вештице, враџбине и тд. као у духовна својства руског сељака. Случај је хтео, да издаваоци »Маака» буду порсклом Малоруси, и да се у њему појаве многи, радови малоруске књижевности, као приповетке Основјаненка, песме Артемовског-Хулака и Шевченка, чланци о малоруској етнограФији Срезневског, Костомарова, Сементковског, критички прикази малоруских књига и заштита малоруске књижевности против нападаја с разннх страна. Та заштита била Је добра страна »Маака«, ну самој малоруској књижевности, појављујући се на ступцима тог гнезда обскурантизма, више је шкодила, него што је користила. Добар део наладаја Бјелинског на малоруски књижевни нокрст ваља приписати том Факту, што га је бранио таки журнал, као „Малкт,." Студија над руском историјом »у духу народностн« доноспо је »МаакЂ« из пера двојице историчара обскураната, Савслјева-Ростиславича и московског нроФесора Морошкина. Савелјев је развијао мисао Венелина о Словенима, као о староседиоцима Јевропе, енергичкн протестујући против норманске теорије о почетку руске драгаве У свом жару доказивао је како је сеоба народа постала у главама најновијих историчара, како су у Јевропи V. века живела та иста племена, која и данас живе, како су Хуни били руским народом итд. По његовом мишљењу, измислили су норманску теорију Немци. да понизе руски народ; они су гонили Ломоносова, највећег генија после Петра, те није могао написати руску историју, и открити у природним наукама оно, што открише туђи научењаци. — — Морошкин (1804 —1857.Ј био је проФесор московског университета. По комизму радови му надмашују све, што се писало у историји. »Још у 1837. год. —- пише Морошкин — падало ми је на памег, да доведем име наше отаџбине од речи рогца., аруп, розга или лоза (Козс1а, РгиШета, КиШе, Козд-Г); ну не имајући онда доста доказа, одрекох се од те смеле претпоставке; сад пак, одупирући се на многе псторијске и Филолошке податке, могу с пуним убеђењем тврдити, да Русг долази од речи лЂсг (шума) или рогца. >' ') Руско име, протумачено тимначином, налази аутор где год хоће; ретко је племе у Херодота, Плинија, Страбона, које он не би могао изврнути по својој методи и дотерати га на свој ка') Назнве руске земље од најстаријих времена до данас набраја Морошвнн овако: Коама, КиЉеша, Рагуза, јј ^ гј , тви1а Ки&асеп, Кох-а1ат, Когаш, РлзанБ, Рлзанцн, Раждн и т. д.