Просветни гласник

392

Садржина »Правника» у главноме је подељена на чланке из свију грана правног знања, на извештаје из суднице, нњижевни ареглед, гласмик и иодлистак. Као што се већ из овога види, у <( Г1равник>« је заступљено све оно, што један добро уређени нравни лист треба да има. Између чланака нарочиту пажњу обраћају на себе ови: удава или самовласно аашење за дуг у старом сраском з&конодавству и у народним обичајима, од Стојана Новаковића; — Заштита тргов. жигова, од Мил. Марковића, п Оаштинска самоуирава. и наш оаштински закон, од Јов. Мплићевића. После ових долазе: Менично араво у законима и теорији, од Јов. Аћпмовића; — умно неразвијени, судско-медиципска расправа М. Р. Васића ; — Институт за међу-народно араво, од др. Мил. Р. Веснића; о значењу чл. 28. Устава, од Ст. Максимовића; — 0 аромјени стечајнога арава, од Игња Вагнера, одвјетника. Нашу пажњу нарочито привлаче прва три чланка, како по изради тако и по ствари које се у н>има третирају. Али нарочито чланак € Удава или самовласно хапшење за дуг", као прилог к познавању средњевекопног нашег поступка, драгоцен једобитак за нашу правну литературу, јерсу радови ове врсте у нас тако ретки, да се могу на прсте побројати. У овом чланку посве зналачки и врло исцрпно представљен је један старији обичај нарничног поступка при суђењу за дуг. Читалац овде налази врло интересне податке о позивању дужника на суд као и о удави т. ј. о хватању, апшењу пли придаван.у суду или тамници свог парца или дужника, који се обичај , и покрај тога што је против њега било Душаново законодавство, умео у разним менама да одржи у народним правним обичајима све до нашег времена. Овде, где је реч о старини српског права, згодно нам је скренути пажњу читалаца на интересне податке које нам судија апелационог суда, Душан Димитријевић , износи у одељку: „ Грађа за аравну историју .» Док нам, дакле, Новаковић, износи један обичај из поступка у нашој држави за време Немањића, дотле нас г. Димитријевић упознаје са стањем судства у почетку обновљене Србије. Подаци ови драгоцени су за радника, који буде предузео на се да пише историју српског права. С тога је веома похвално и за Димитријевића и за уредништво, што су се постарали да се из прашњаве судске архиве изваде и на тај начин данашњем нараштају покаже, како је суђење било у Србији у прва времена по ослобођешу њеном од Турака. Наномињемо још да је овај посао само иро-

дужење рада, који је раније предузео (у Враничу од 1887. године) Јов. Предић, судија првостепеног суда. Чланак » Заштита тргов. жигова ® јесте једна новина у нашој правној књижевности. Јер и ако је жиговно право регулисано у нас нарочитим законом, и ако међу модерним правним дисциплинама жиговно право заузима угледно место, опет о њему у нашЈЈ и иначе скромној правној књижевности, до појаве овог чланка, није било ни речи. Писац ту врло лепо објашњује потребу обележја, потребу симболичких знакова, који везују једну ствар за одређену личност, и из којихсе најзад створи трговачки и Фабрички жиг: ЗГдпа тегсап1огшт. — Он нас уједно уиознаје да се идеја о заштити жига с обзиром на личност произвођача појављује на измаку XVII. века, да се установа трг. жигова разви ночетком овог века, а да тек у другој половини овог века дођоше и специјални закони и уредбе о жиговини и њиховој заштити, који се према системи и својим начелима могу поделити на романску и англо-америчку и германску груау. Што нам нарочито из овог чланка ваља запамтити, то је тврђење пишчево: да се у данашњем веку трговачких шпекулација жиг појављује као заштита против сваког покушаја да се неко користи правом и својином другога. А како нисац, као јавни правозаступник има и сувише искуства, колико се често туђ жиг злоупотребљава, то је и био у стању да нам изнесе врло основане разлоге да је, ради одржања заштите жига, потребно нарочито законодавство о жиговном нраву. Јов. Милићевић, књижевник је, који је узео на себе врло благодарну дужност, да нас од времена на време упознаје с једном храном управног права. Па онако исто, као што нас је у „Враничу" упознао с »Наћеаз Согриз", тако нас сада у »Правнику» врло лепо учи о општинској самоуправи и нашем најновијем општинском закону. — Сви смо ми чланови неке општине и, као њени грађани позвани смо да вршимо општинска права и дужности. С тога нам свима, на првом месту, сгоји у задатку, да се упознамо с уређењем ових „чланова државног организма", а за тај смер веома нам згодно може послужити овај чланак Милићевићев, услед чега ми га топло и препоручујемо нашим читаоцима. кМенично араво у зак онима и теорији л је дело, које Јов. Аћимовић , судија у трговачком суду, намерава одштамнати. Из тога дела он је пустио у »Правник« одељак, у коме се говори о издању менице, управо о лицима која су способна да се по меницама обавезују. Овде нас је нарочито занимало пишчево гледиште, основано на ономе, ка које