Просветни гласник
4*
основи мора.1л
27
2.) У чем се разликује доброчинство од правнчности ? 3.) Покажите ирнмсрима, како се доброчинство иења према приликама, нрема онима који га чиие, и нрема оиима. којима се чини. 4.) Како се, на најопштији иачин, могу исказатн дузкности доброчинства ? Којн је најбољи начин да тачно сазнамо, шта нам треба чинити у дагој прилици ? XII. Пожртвовање и братинство. .Бубити своје ближње, чипити им добра, поступатн с њпма као с браћом, то је братинство. Дузкности братинства су најлепше н најзаслужпије од свију. Разлог је нрост. Да не бисмо учинали вреда животу, имању, слободи и части, довољно је ако скрстимо руке и затворимо уста. Нипротив, да бисмо поступали с ближњима као е браћом, треба радити, одрицати се, жртвовати од свога, па и сама себе. На част нека служи роду људском, пожртвовање није ретко! И с тога, што пожртвовање није ретка ствар, ја вам нећу ни наводпти прцмере. Набројте ми их са.ми, по сећању, било да сте их самп видели или чули, било да сте о њима читали или учили. Наведите и који пример из српеке историје и нз народних песама. Ну ја ћу да вас упозорим овом приликом на нешто, што вам без сумње није надало на намет. Ја ћу вас подсетити само на ослобођење Србије. Ви се већ сећате Рајића, Синђелића... Нашу иажњу на сваки начин привлаче они највише, који су себе жртвовали и пропали. Ми и не опажамо како се после њихове пропасти истичу новп људи да се боре, ! д& подносе тешкоће, пркосећи исто тако смрти. Падајући, они који се жртвују, дижу друге, који полазе да их свете или да и сами иадну, очекују^и то исто од својих потомака. Где се на ово може указати, ту има правог схватања дужности. А за ово наЈлепши је пример у српској историји српски устанак; без тога не би било српског ослобођења, не би било Србије. Размислите о овом добро, запамтите то добро п сећајт е се тога често! Запамтите: Постуиајте са својим ближњима као с бра/Гом; жртвујте се за њих. Вежбања. 1.) Покажите примерима, како доброчинотво води пожртвовању. 2.) Шга је братинство? 3.) Пекажите примерима, како ми у већини случајева имамо прилике да покажемо своју оданосг и своје ножртвовање. 4.) Од какве ]е важпости пожртвовање као примор ? Да ли тај прпмер може имати толико утицаја, где нсма правог схватања дјжности? XIII. Како да поступамо према животањама. Имамо ли мн дужности према животињама? II мамо их, пу потребно је одмах рећи, да оне нису
сличне дужностима, које имамо према људима. Ми не штујемо живот у житотиња. Када се еусретнемо с којом животнњом опасном или шкодљивом, ми је убијамо, и добро чинимо. Исто тако убијамо и многе животиње ради њихова меса, као рибе, јагњад, волове, свпње, живину и дивљач. Ми не чинимо никакав преступ , држећи по кошарама и но шталама животиње, којима обрађујемо своја поља н које нам вуку кола, терете, или носе нас саме. Исто тако није престун ни што се служимо оним што оне производе, као млеком од крава, оваца и коза, јајима од живине, вуном од јагњади. Све то имамо ми ирава чпнити; ми имамо права да се бранимо од шкодљивих животиња, а да се служимо животињама корисним. Иначе шта бисмо ми рад 1.ш ? Нама би било немогућно одржати се у животу. Вп ћете сад већ по мало разумети зашто ми нисмо дужни поступати са жнвотињама као с људима; људи су особе, животиње нису особе; оне немају евојих дужности, према томе оне немају нп својих права. Ну и ако оне немају слободе, оне имају осећања; оне осећају бол и задовољство. И зар нијс то кажњива сверепост, кад им ми без узрока наносимо повреде и рђако погтупамо с њима? — Прежите свога коња, али не товарите кола тако, како ће то прећи његову снагу; подстичите његову жестину, али га не бите на мртво име. Деца често замншљају себи, да су жпвотиње зато створене, да она с њима поступају како хоће; то доба је без сажаљења — рекао је један песник. — Е, лено, децо моја, утерајте тога песнпка у лаж. Имајте сажаљења и благости према свему што живи и дпше. Огласпте рат опасним и шкодљивим животињама; али не уживајте у мучењу корисних животиња, то би била сверепост ; нарочито остављајте гичја гнезда онде где су, а јаја н мале тице у гнездпма. Запамтите: Доауштено нам је, да се служимо животињама ради своје користи; али не смемо с њима рђаво аостуаати и наносити им аивреде без узрока. Вежбања. 1.) У коме би ошслу било лажно тврђење да имамо дужности према жиаогињама ? 2.) Које су користи човеку од животиња ? 3.) У ком смислу имамо ми дужностн ирема животињама, и у чем се састоје ге дужиости ?
0. ОТАЏБИНА. 1. Шта је отаџбина? Човек се рађа у једном народу, као што се рађа у Једној породици; он има отаџбину, као што има оца и матер.