Просветни гласник

26

ОСНОВИ МОРАЛА

о Има томе шест месеци, како сам, враћајући се ноћу кући, био бачеи с коња, који се помами. Позледио сам био главу и много ми је крви истекло. Јако ослабљен, а да би сам могао устати и поћи даље, повичем у помоћ, ја, који за целог свог живота никоме нисам притекао у помоћ! «Ту у близини становао је један мој пређ. радник, кога смм отпустио зато, што беше остарео, са својом зкеном, коју сам прошле године тужио, јер сам је затекао у моме забрану са снопом прућа У руцн. „На мој глас Стеван, ви га знате, то беше тај радник, дотрча са својом женом. «— Гле, то је газда Марко, рече Стеван. Нека га, нек цркне на друму, та и он није никоме помогао. — То је истина, али он је рањен ; имајмо сажаљења према њему ! — Баш кад ти хоћеш... „И обоје ми помогоше да се дигнем и одведоше ме у њихов стан, где ми жена приви и опра раву. «Те ноћи, децо моја, разумедох ја од једном, да ја, као токорсе поштен човек, не учиних никаква добра, и осетих, да Стсван и његова жена више вреде него ја! „Ја већ не могу почети живети новим животом, али да би колико толико своје грешке ублажио, то ћу бар после смртп да учшшм она доброчинства, која је требало да извршим за живота. »Стевану и његовој жени остављам 600 динара годишње докле је год једно од њих у животу, а за остареле и немоћне раднике и за њихову неудомљену децу остављам 300.000 динара. Од тога новца нека се сагради дом за њих и побрине за њихово издржавање. »То је за добра, која нисам учинио." Запамтите: Човек може бити аоштен, а да не буде човекдобротвор. Поштен човек бити значи не огрешити се о арава осталих људи; бити човек — добротвор значи чинити добра својим ближњима. Ббжбвњз*. 1.Ј Да ли је исто бити поштен човек и бити добротвор ? Каква је разлика? 2.) Покажите како човек може штовати права својих ближ11)ИХ, а да им не чини добра? Наведите примере! 3.) Покажиге како можемо надокнадити пропуштена добра дела ? XI. Дужности доброчинства. (наставак) Строга правичност није све на овоме спету. Битн правичан, значи не чинити вреда особи човечјој. Али особа човечја је дужна да врши своје дужности; она је биће које ради, које трпи и мучи се. Зар да смо равнодушни према њеном напрезању и њеним тегобама ? Да бисте то сазнали, упитајте своју савест. Ево шта ће вам одговорити : «Ти си особа. Твоја је дужност да поступаш с другима тако као што желиш да се поступа с тобом. Ти не би хтео да тн се чини зло; не чини

зла другима; — али ти желиш да ти се чини добро; чини добро другпма.' 1 И тако ка дужностима правичности прилазе и дужности доброчинства. Бмти правичан, значи не чинити зла ; бити добротвор, значи чинити добра. — Потребно је да вам се изнесе тачно у чем се разликује правичност од доброчинства. Пре свега ми смо увек у присуству права, која треба да штујемо, живота, имања, гласа наших блпжњих. Ну увек немамо око себе муке, које треба да олакшамо, или несретнике, којима треба да помогнемо. Дела правичности увек су слична међу собом; ми само на један начип штујемо право других, т.ј. не чннећи оно, чиме бисмо се огрешили о та права. Дела доброчинства се разлнкују према околностима, које их изазивају: дело доброчинства је час једна реч, која храбри или теши, час добар савет, час новчана помоћ, час пружена рука, час жртва, која по каткад стаје и самога живота. Дела правичпости не мењају се према људима; живот човечји увек је живот, па био то богаташки илп сиромашки; имање другога је увек имање другога, па био то слепчев пас или богаташева кеса. Дела доброчинства мењају се према онима, којима притичемо у помоћ, и према нашим снагама, нашии средствима. Ако не умемо пливати, то не можемо ни скочити у воду да спасемо дављеника. Ако сам ја богатији него ви, то моја милостиња треба да је већа од ваше, ну ја је не смем разделитп подједнако међу спромахе, јер и међу њима има их, кој и су беднијн него други. Из тога излази, да се дужности правичности могу тако тачно исказати као какав рачунски задатак: поштујте увек права другога; — ну није тако п с дужностима доброчинства; ограничене могу се саопштити овако: човек је дужан да увек притече у помоћ човеку, у границама својих снага и својих средстава. Ја се надам, да сТе ви сада схватили величину доброчинства. Бити правичан, то је само не узети ништа од другога и дати му толико колико смо дужни. Бити добротвор је дати својевољно од свога. Немогућно је побројити овде све начине доброчинства; у осталом она се и мењају према приликама; понајглавније су: љубити своје б.шжње, притицати им у опасностп у помоћ, бранити их од оговарања и клеветања, олакшавати њихове патње, учествовати у њиховој срећи. А да бисмо тачно сазнали шта смо дужнн чиниги другима у датој прилици, упитајмо се само, шта бисмо хтели да се нама учини да смо у истој прилици. Запамтите: Не будите само аоштени; будите добротвори. Доброчинство је исто тако обавгзно као и аравичност; састоји се у томе, да аостуаамо ирема другима тако, као што бисмо хтели да се арема нама аостуиа у датој ирилици. Вежбања. 1.) Сем правичности, да ли нам наша савесг не налаже и доброчинсгво ? Шта је доброчинство ?