Просветни гласник

418

НЛУКЛ и

НАСТАВА

„своју четворомјесечну плату, по 50 гр. на мјесец, као писар и грчки тумач владичин, али не и оно, што је био владици позајмл>ивао, када је овај из Цариграда дошао, без пребијене паре. 18 ) Сима се врати, и близу манастира Радовашнице, у осоју планине Цера, удружи се с четом голаћа, како их он сам зове. Тако је Сима и мачем огледао да користи своме роду. Ту је био и писар у Марка Штитарца, «чудесно-речива и остроумно мислећега." 19 ) Из његова тадашњега ратовања оставио нам је у својој Историјп два три трага. Са својом дружином једном приликом наиђе на траг младога Турета код села Влашића, па га хтеде ухватити; али оно измаче. Трагали су, претивши да ће га убити, док на један мах Туре не повиче с дрвета : „Аман, немојте ме убити, ево покрстићу се! На силу сам у војску поћеран;" те га одведу у логор црниљевски и предаду Сими Ненадовићу. А пред бојем на Дубљу, у очи Петрова дана, Сима је био у мачванском Липолисту, у ком су били преговори с Мачванима, да и они ступе у борбу против Турака. Занимљива је анегдота, коју нам прича, како су Мачвани том приликом иристали на устанак. 30 ) После боја на Дубљу (13. јула), Симу узе брат кнеза Милоша, Јован, за писара „уђенувши му међу пиштоље и дивит."' (1 ) Али Сима оболи; беше се просуо, вели Милићевић, тако, да је до смрти морао носити потеге од јеленске коже; врати се у Београд, пошто се углави мир с Марашли-па28 ) Ово по Историји Симиној, стр. 126., 218. и даље, 232. (Другога издања). Карактеристика тога здогласнога владике, кога Турци зваху »Дели Иапаз*, може се читати на стр. 218. и даље. Сем тога и у Вуковој Даници за 1827. годину, а по нешто и у ШаФарика Аитератури, одакле јеузео и Инпин у своју Дитературу слов. 1. 223. — У Бигтг-у прича се, да је Сима почетком 1а15. ступич у тајне договоре, да се дигне устанак на Турве, чим гора зазедени. Ради тога је ишао и у Босну по Ававумову наређењу, да поради на устанку у Босни и да с четом дође у Србију. У Босни се састао с Тешаном Цодруговићем, чувеним хајдукои. Кадаје букнуо устанак, прешао је у Поцерину, гдејеиером и мачем био у помоћи. — У Седмици 1»58., у додатку к преводу вели се по чувењу, да је Сима био и код београдскога митрополита писар. Виће сано основаио на чувењу. — Павловић, Наше Доба 1891., бр. 82., вели, да је био у јесен 1814. са Србима у некој завери прогив Турака, да се опет латио писарског пера код Даиила, да би се »захранио*, и најзад, што је и погрешно: кад су Турци ушли у Босну, онда је Сими, вели, пошло за рувом да побегне, па је до краја војевања иробавио у хајдучкој чети, одакле је дошао у Београд и постао писар код тадашњих власти ! 29 ) Историја Срб. Милутиновића, стр. 266. (нрво издање). 30 ) 11)1(1еш, стр. 270. и 347. и даље. 31 ) У посвети Јовану Обреновићу, у истој Историји, страна 1.

шом, где поста писар «народне канцеларије. м Али и ту не оста дуго. Видећи у неколико опет ослобођену Србију, зажели се својих родитеља, који су по паду Србије отишли из ње, као што сам поменуо, а и да задовољи своју песничку душу, навикнуту од детињства на сељакање — остави службу и крене се на пут, да их тражи. Веле неки, да је прави узрок његове оставке у том, што се наљутио, што су насилном смрћу скончали капетан Радич Петровић и Петар Молер О том своме путу оставио нам је сам Сима забелешку, с тога пуштам њега да говори : „У првој мирној новога ослобођења Србије години, т. ј. 1816.-ој, јунија мјесеца, оставим народње канцеларије нисарску службу, на вријеме, и узмем иасош за Влашку, да идем наћи моје родитеље, и вратит и(х) у отечество, за које сам чуо био да су тамо у Краљеву, и то се не учини мени далеко. Пођем ја на лађи низ Дунав, и у Иоречје дошавши на конак једнЈ вече, чујем ту од знанаца, да ми је то јутро исти мој отац отишао на особитом канку, мене тражити у Београд, а да је из Краљева дош'о; евово мени буде таман ио мојој мисли и жељи, те ја хајде напријед у Краљево ; ал' ми ту не бјеше отац кућом него чак у Русије Бесарабији, куда ми се учини иреко бијела свијета ићи, те останем ту чекати оца. Али ми се отац у Србији иозадржи, а ја помислим, да није нош о низ Дунаво, те отидем у Видин, да га тамо сретем и дочекам, кад ја онди, а то ми опета каже један лађар поречки. да је на његовој ми лађи отац сишао до Кладова, и отале пошао у Чернец, и с поштом даље, и говорио му да хити веома, и да се до Јаша уставити не ће моћи. Овди се ја тада сметем, не смјевши се у Турску даље низ Дунаво нустити, а не могавши већ ни у Влашку, куд ваљаше доста трошка, а у мене га близу дотрајало. У то се нознам с којекиме ту, и најмим се чувати башчу, па и бостан послије у некога старог турчина Мехмед-барјактара, те могу рећи, да сам у врло добра човека био, и у правога госиодичића, јер ме је иазио и упућивао како својега сина, те ми је и пуно оружје своје носити дао собом, рекав ми: «Удри хајдука и Турчина у мој одговор !" кад ме је поставио, да му тамо далеко (у брду) од вароши бостан чу-