Просветни гласник

417

дорастао, одјури у крвав бој, да у последњем часу спасе домовину од видљиве нропасти. У таком времену ни Сима није могао да изостане ; његова бујна нарав за час га је пренела међу добровољце Зеке капетана на Дрину, према својо} милој Босни. Одатле га носле налазимо као посланика Младена Миловановића, да иде у Темишвар с писмом командиру темишварском, да се од њега и још од пограничнога ђенерала извештава о турској војсци, и да долази на ушће Моравино, дајући о том извештаја и Карађорђу, који се био ту десио. Али и ако беше повољне гласе донео, ипак не дође до одлучна боја. Распрште се Младенова војска.' 24 ) И Сима долази у Београд, да сачува друго своје злато, своју Фатиму ; али, „кад потера несрећа, не престаје." Фатиме не беше међу живима. Убили је «стрвни бећари", како вели у Србијанци.") Родитељи Симини пређу преко Дунава, а за њима тужан и претужан за најдражим губицима — домовином и драгом — и Сима пређе у Земун 22. септембра 1813. године. Из Земуна оде у Панчево, јер је чуо да су му родитељи тамо. Не нађе их, те оде у Арад, у који је стигло било неколико војвода, које су одмах затворили. Помоћу Саве Текелије Сима се с њима састане. По дужем разговору реши да оде у Беч, да моли цара да их ослободи тамнице и тешких окова. Успео је толико, да им окове скидоше. Из Беча се Сима преко Хрватске кренуо у Далмацију, па немајући ни мангуре, задржи се у селу Стрмици да учи три српска детета. Одатле је преко Грахова и Купреса дошао у Сарајево своме куму Стојану Деспотовићу. 26 ) -*) Милутиновић Сима »Историја Србије од 1813. 1«15. год." стр. 20—23. другога издања. 25 Ј Србијавка, књ. II. 126. Њена га је смрт јако нотресда. Он овако о том вели : »0....ирости ми иуеблагости шше, Што се десих тад на војсци худној, А не б' тебе растргнули звјери, ^ збјеснивше бећарине стрвне, 11ри цреврату стрмогдав СрбиЈе.... Све би за те, и сам себе дао! Ирие 6' умр'о, нег' те уцустио, Д а скончиш на мрачну ми тугу.* - ( >) На номенутом месту у јиигшг-у. И сам номиње у својој Историји, стр. 24., да је био у Араду. Шаоарик у својој Дитерат^ри иомиње, да је ишао у Беч, али не казује за што; ио њем је исирачано Оимиио бављење у ДалмадиЈИ и Босни. Вудовић, Годишњида II., 287. наводи ио Герхарду, да »те зиме, да ои се разгадио, ироиутује кроз 1>еч Трст, Ријеку; иа се иреко Дадмације и Восне врати оиет у Србију, где стигне на др)ш устанак«, иа додаје: >То је историја жи^ота Симина од 1813. до 1815.; и ништа иише. Где се и*освктв* гдасиик 18У2.

Све то путоваше десило се до почетка друге године, 1814. ; јер у пролеће (21. априла) налазимо га у манастиру Благовештењу као писара владике Дионисија, — коме га је препоручио «добри Бугарин поп Радован из СоФије", — да пише молбу — арзеол —■ један султану, а други руском цару. Тада је у Благовештење дошао на договор — ради тог арзеола — и Авакум боговађски, који је увиђао, да од таких писања нема користи, с тога се није ни потписао на њ ; Авакум је слутио, да ће о првом пролећу, које дође, доћи до рата, с тога }е као аманет Божји ставио Сими на срце, «како своме пријатељу и снароднику", да се спрема за рат. Он га и наговори, да изиђе од доброга Дионисија, рекавши му : «Па ти мој Симо гледај одавде како год узможеш сада ил' зимус у вилајет изађи, те управо к мени у манастир ходи, пак се ништа не бој, сву зиму ћемо ловити по шуми лисице, а по глога и дријена цвијетну, опета Турке, ако Бог да срећу и здравље, како смо до јуче; него знаш и сам, да нам ваља и перо, к ! о и пушка." «Ев'," вели даље, «ово је повод и узрок, те Симо доброга Дионисија оставио, и удесивши згодну и заштитну прилику, отиде у Халаука (Данила Фанариота, тадашњега владике ваљевскога), гди му је, осим личне безопасности, к'о у бератли владике, ово још највећа и утјеха и надежда била, што је све оружје потпуно и слободно свагда носио, којено и сами владика волијаше, те још два оружана Срба хајдучића, што их је у Београду од везира испод сабље одмолио, узео бијаше к себи. и Али није, како се мисли. Букну и други устанак, а Данило Фанариот владика оде у Турке и силом поведе и своје слуге, међу којима и Симу, па се затвори у ваљевски шанац. Одатле је после прешао у Зворник, камо га испрати Сима, који том приликом доби за то време највише бавио, шта је радио, од куд му трошак за путовање — не зна се. Другога устанка био је час међу добровољцима, час нисар код владике и код брата кнез Мидошева, Јована.* Овде је, као што се види, неке догађаје из 1814. цренео у 1815. Моји су подаци о његову боравку 1814. године црпени већином из саме његове »ИсториЈе*; с тога држим, да је иогрешно, када К. Ненадовић, стр. 9., а иРовински, веде, да је по иаду Србије осгао у манастиру Благовештењу као саветник и иисар владике Диоиисија. Ио Вуловићеву иричању писац ових редака у Требевићу, као и Ж. Симић у својој књизи, наииса, да је дошао по ново у Србију 1815. — Не могу а да не цоменем, да је преводилац чданка из 1диш'г-а у Седмици нометњом ставио место ,Беч" ; »Видна*. По Ша^арику.

54