Просветни гласник

416

наука и настава

1. У Србијанци IV., стр. 124 , пеома је „Распјев славом отечества усхићена Српчића; в на њој је означио, да је спевао на Видов дан 1811. године. У овој песми исказује своје радосно осећање, што види зрачак слободе домовине своје, речима : »Небо шчедро, свесрдна' ти Фала, Са Срб-лица вјековјечно сјала! Видовдану освети се Српство, Већ одбаци тешко турско ропство ; Та слободе осјет'ше се Срби, Пак свак саден умрет' вољео би, Нег' ли туђим више игда бити, Дичност сможја у јарам склонити. 2. У Вуковој песмарици од 1814. године штампан је «за купФерштих" мото, који је сасгавио Сима 11. јануара 1814. године. Да Вуку није било познато из раније, да Сима саставља песме, не би пзвесно „предложио, или паче наложио као пријатељу, да му што сврху изресца књиге сочиним", вели Сима, (( послужим, допадне му се, и приложи га. п ' 9 ) 3. И сам даје доказа, да је певао, али да на јавност није излазио, у песмици „Опомен }) , коју је писао пре 25. априла 1817. свом неком пријатељу М. Ј. У њој вели између осталога: «Бог зна, кад сам намјерио гусле, Ал' сам скоро удесио струње, Гудим, кликћем, подпебје се хори, Те се чуде заглушени краји. Муком досад, од сада ћу јавом. Кад ми шкрипа гудала заиеми, Света уши испунићу пјеснам'....® 20 ) 4. Без сваке сумње певао је и о љубави, особито о оној првој песничкој љубави; али тих песама нема сачуваних. Остало је трага у понеким песмама, штамианим у Летопису 108. и 109., а и у једној у Србијанци, у којој пева о Фатими, ирвој љубави својој; ну о том ио том. С првим почецима слободнога државнога живота стоји у вези и отворање школа у Београду и у другим местима. Први је Доситије отворио школу ито како прича Сима:' 21 } 19 ) Неколике пјеснице старе, нове, преведене и соччнене С. М. Сарајдијом, стр. 24. 20 ) Л.етопис Матице Српске 109., стр. 93. л ) Србијанка III., стр. 102. У овој песми »Основаше учитта* спомиље и прве ученике те школе: Лазар Арсенијевић (баталака) »степенита сдова и мишљења*, Радован Доланчевић »дрски« и Томо „млади звонкопјевац*.

Свог' труда смогом Откупио у врховне власти Дом спахиски виш' Видин-капије У обзиду са пространим мјестом Рад' црквене школе и печатше, Ту да с' уче нови свештеници Бит' пастир'ма достојнијем жезла Над Душана Израиља српска, И да с' књиге штампају црковне, Док и разне приспију грађанске." После њега: »Ракићу се осмијехну срећа, Те предузе неке богословју Обучават' и појати ђешто." И на послетку поста и Ввлика Школа, у коју су „примали само момчад, која су већ знала чатити и по мало писати." Први јој је учитељ био Југовић, па Миљко Радоњић, Рудничанин родом, Лазар Војиновић ((Чрезвичајни, што не читав туђ преводи језик", Глишо Живановић, «кротки в Јово Миоковић ; Вук вели и Симо Милутиновић. 22 ) Овај за себе не помиње, али се по његовим речма може домишљати. Тако он вели у Србијанци књ. III., стр. 104.: „Живановић предавао Глишо, К'о и кротки Јово Миоковић Тко што аослпе знао и могао." Из ових, дакле, речи, у којима се огледа Симина скромност и објективност, изводим и тврдим речи неких биограФа, даје Сима, поред вршења писарске дужности у сенату, био и учитељ те «Велике Школе", или бар учитељев заступник. 23 ) — Мишљење, до сада мени познаго само из Суботићева „Цв^ћтника" II. 564., (по њем ваља да и Ст. Павловић), да је Сима био ученик Доситијеве школе, пада под разлозима, које Вуловић изнесе у Годишњици II. 284. Година 1813. била је по Србију а и по Симу врло несрећна. Србији предстојаше поново ропство. Последња се напрезања учинише, и скоро сваки, што беше за пушку ' а ) Караџић »Живот и обичаји народа српскога« стр. 300. П. Ровински, не разумејући ствар, могао је само рећи: »Бнлт> онт. и учителемт, какои-то школн, толвко отнкјдб на »Ведикии Школн«, какЂ говоритЂ Караджичт,, нотому что такои шкодн вђ то времл не суш,ествовадо. € — К. Ненадовић у својој напред поменутој књизи стр. 9. наводи речи Караџићеве, али уз то додаје : ,Но то неће бвти вероватно да је он тако мдад од 16 — 17 год. могао учитељовати*, што не стоји. 23 ) Симина жена, Илншг 1853., стр. 62., веди, да је пред пад српске државе био заступник проФесора у Ведикој Шаоди. Мпдићевић у Поменнку вели, да је био учитељ у Веднвој Школи на шест месеца пре пада Србије.