Просветни гласник

4 15

дашње моралисте не задовољише њоме само, \ већ га и из самога града прогнају, давши му место сведоџбе као нанојницу десет штапова! И ако овако трагично заврши своје учење у Карловцима, инак га се радо сећаше. У Дневнику његову, што је штампан у Летопису 108.—109., налазимо помена о двема песмама, које се дотечу карловачкога доба. Једној је натпис а Сиомеп карловачких година"; она нам се на жалост није сачувала, а из ње би се могло можда што шта и више дознати о његову ђаковању. Друга | се сачувала и штампана је под натписом и Основа нарлов. школах " (Летопис 108., стр. 45.); завршетак је њен: ((Снн занешен у ноћњиках страпе, То сам чудо умом догледао, Нашему га ј.а свијету јављам, Нек у вјечност пресељељс нађс, По јестеству мудр5 т јући свомс. 0 Није било друге, Сима дође ка својим родитељима, који тада сгановаху у Земуну, 16 ) па стаде учити новогрчки, ради трговине. Учитељ му је био славни философ Турундије, који му би и пријатељ и саветник. Али Симин дух није био створен за трговца, Ш!0 је и сам опазио приликом једнога свога трговачкога предузећа. У пролеће 1809. године кренуо је био кукуруз до Пеште, али је баш у то доба био рат између Аустрије и Француске, и град Раб паде у руке Французима. Био је продао нешто мало кукуруза, па се јако забрину, шта да ради с осталим, ако непријатељ допре и до Пеште. У тој његовој невољи јави му се граничарски заповедник из Лике с питањем: би ли хтео и могао да иревезе на својој лађи у Петроварадин оно ствари, што су граничари довукли од Раба, а за то ће му се, разуме се, платити. Ово би у добри час по Симу; те с драге воље на то пристане. У Петроварадин довезе и својих 4000 вагана кукуруза, па их прода. Одатле дође у Земун. Отац, видећи да му трговина ов^енеможе напредовати, пређе са женом и сином у Београд. Орпској учрави, вели се, дадне лађу жита. 17 ) 16 ) Када су у Земун из Веограда ирешли, не казује Ша®арик. ") Овај податак о Симиној трговини нашао сам само У причању његове жене у Бшшг-у 1853., стр. 61—2., и у Ригерову Научном Словнику. Остали баограФИ и спомену и не сиоиену.

Од ове године, 1809., постаје живот Симин слободнији, јер још септембра те године поста свој госа, поста писар сенатски. 18 ) Ово му је звање без сумње донело доста користи за његов доцнији рад ; оно је приномогло, да нам представи онако верно рад на ослобођењу српском и ускрснућу нове државе у делима својим, о којима ће на своме месту бити говора; јер је Сима положајем својим био у могућности, да дозна за сваку наредбу и да упозна све раднике тога времена на делу. Младићка, а особито иесничка душа, као што је била Симина, брзо нађе себи драгу. Он се смртно заљуби у Фатиму Туркнњу. То му доба беше најсрећније у животу: тада, не осећајући никакве боље на срцу, пливао је у милини гледајући отаџбину, донекле слободну, и драгу, како му се љубављу одазива. Овај заносни, срећни живот најирироднији је, да оеећајима да више маха, те да песничка душа проговори. И Сима, ако пре није пропевао, тада је пропевао. — О првим почецима његова певања можемо нагађати, јер нису нам се сачували; али мени се чини, да не грешим, ако кажем: да је Сима у 17. години састављао песме, нарочито имајући на уму причање његове жене (ћшшг 1853., стр. 61.), да је Сима изгнан из Карловаца и због састављања песама слободоумних. О његову рану певању имамо и даљих доказа : 18 ) О преласку Симину у Београд, биограФИ се не слажу. Вуловић, Годишњица II. 284. веди: ,У то букне устанак у Орбији. Родитељи Симиви иређу у Србију. С њима пређе и Сима. Одмах га сенат узме за свога иисара*. На стр. 286. »Родитељи су Симини прешли у Србију, по свој прилиди, пошто паде Београд, 1807.... Сими онда беше шеснаест година". Никетић прича по Вуловићу, стр. 284. Ж. Симић спојивши Вуловићеву прву и другу реченицу нрвога става, пао је у погрешку, тако се код љега чита: »Год. 1804. пређе заједно с родитељима у Србију, где касније постане писар у Совјету." ШаФарик, и ако је рекао, да је Сима 1805. отишао у Карловце и да је тамо иробавло једно три године, ипак му не смета да рекне: у то време Срби заузеше Београд (1806.) и Сима поста писар сенатски. Ровински, видећи грешву у ШаФарикову причању, хтео је да исправи, али није му иснало за руком: »но и тамЂ ( вђ Сегедиа^) пробнлљ не много и вђ 1808. г., к Јгда Серб1« завлад^ла БЈлградомЂ, псрешелЂ сђ родителами вђ Сербш и 17 -л'ћтнимЂ шношеи сд^лалса секретаремЂ сов%та при Кара-Георгш.« (»П. ПетровичЂ Н4гошг*, стр. 14). Ненадовић у номенутом делу, стр. 9., вели, да су му родитељи прешли по освојењу Београда, а Сима 1808. Ст. Павловић, »Наше доба* 1891., бр. 82., прича: »Сима се учио у Београду у Ведикој Школи за времена Карађорђева, за тим у Карловцима и Сегедину. У Земуну је учио новогрчки језик па почео учити и трговину, која му се не свиди, те је брзо остави. Г. 1806., када Срби узму Београд, буде писар у државној канцеларији.« Ово је скроз погрешно, нарочито имајући на уму, сем онога што сам испричао, још и то, када је постала Велика Школа у Београду. — Причање о преласку Симину, у тексту је по Бшшг-у.