Просветни гласник

4 1 4 наука и

бина помреше од чуме, која беше тада у том крају. У Сарајеву остаде, поста трговац, па се и ожени лепом Анђелијом, чију лепоту народ опева у неколико својих песама. 10 ) Мати Симина, Анђелија, родом је из Сарајева, а пореклом из села Срдевића у Херцеговини; ћерка је Јована Срдановића Бајова. Сими не би суђено, да мирно проведе бар своје детињство. Чума завлада Сарајевом, те родитељи Симини са Симом, ком беше друга година, побегну у Швракино село. Ту не осташе. Турци — низамлије једнога дана насрнуше на кућу, у којој су ови становали; ови срећно избегну и склоне се у Градачац под заштиту Осман-капетану.' 1 ) После шест година боравка на том месгу, опет услед чуме ијезивости сдруге стране (рата између Аустрије и Турске), на позив рођака пређу с великом опасношћу за живот преко лукачкога шанца на чуну преко Саве у Врод, а одатле у Земун и Београд. 12 ) ШаФарик, једини од биограФа Симиних (а по њем и Пнпин), по подацима, што му их је дао сам Сима, вели: да је нашега Симу као десетогодишњега дечака дао отац у Београд у школу, али да ју је само један дан посетио, јер га већ првога дана варварски ишиба учитељ «за брезпослицу», те Сима ни за живе главе не хтеде тому учитељу у школу. Сродник његова оца, хотећи да га ишчупа из материних руку, јер се бојао, да га сувишна материна љубав не размази — наговори Симина оца, да га одведе у Сегедин у школу. Сима је провео у Сегедину две године код учитеља Дамјана Аларгића, а за тим још две у латинској школи. «Није било дана", причао би Сима, «да ме није Ала[ гић, док сам био код њега на стану, частио поред хране и шибом." Тако за две године живахни Босанац пзгуби знатан део свога здравља. Оваком начину васпитања не треба се чудити, јер батине беху тада васпитно средство. Још пре педесет година, вели ШаФарик, био је, по казивању сведока, којима семораверо10 ) 0 том ми јавља Кашиковић. »Бос. Вила" требало би да сачува те песме од наборава. ") Ово но ШаФарику. Види и Летопис, књ. 30., стр. 143. Остали биографи и ие помињу Швракина села, аволе, даје Сима био од неколико меседи, када је бежао с оцем због чуме из Сарајева. 1 ' 2 ) У 1лпшг-у стр. 61. стоји, да су прешли у Земун 1800. годиие, а тако од прплике и иалази. У Пшшна стр. 222. номиње се само, да су дошли у Београд.

настава

вати, у српским школама у Угарској и Славонији у опште обичај, да се ученици за сваку «брезпослицу» стављају у кладе (В1оск), и да се сиромашнијима оцепи по педесет, а богатијима по тридесет штапова. За веће преступе, вешали би децу за ноге, па по трбуху штапом били! Из Сегедина Сима оде у Карловце, где је такођер пробавио неко време у школи — биће три године, до 1808. 13 ) Живе нарава, а несташна духа брзо се спријатељи са својим новим друговима, а с једним Симом Ненадовићем — и побратими. Крута дисциплина онога времена у школи није годила Симину духу ; он се огреши о њу, учини грешку, ради које проФесори Григорије Гершић 14 ) и Гаврило Хранислав, доцнији Ђорђе епископ пакрачки и бачки, потпомогнути патријархом Стратимировићем, навалише на доброга директора Андреју Волни-а, те истераше из класе појесије (пете класе) Симу с још неколико другова, међу којима беше и Димитрије Давидовић, доцнији први наш новинар. 15 ) И ова је осуда била оштра, како вели ШаФарик, а камо ли још што се та13 ) Неки од биограФа узимају да се Сима учио прво у Земуну, па у Карловцима, и најзад у Сегедину. Ј. Игњатовић у »Три српска сиисатеља«, вели, да је после Карловаца „био у Сегедину и још у неким местима, те слушао философију «. Ни једно ни друго не ће бити тачно. Сима Ненадовић, син Алексин (погинуо 1804. године), а побратим Симин, био је у Карловцима до 1808. године, и тек по његову одласку Симу су истерали. Сем овога јакога доказа, да је Сима до 1808. био у Карловцима, говори и његова автобиограФија (да тако назовем оно о њему у ШаФарика) као и жена његова у 1дитг-у. Обоје у својем причању слаже се и У реду, којим је Сима учио ; а на њихово се причање можемо понајвише ослонити. '') По мојој забелешци изједнога програма карловачке гимназије, а кога сада при руци немам, Григорије Гершић и Гаврило Хранислав били су проФесори на карловачкој гимназији од године 1798.; Волни пак још од 1794., а 1797. постао је дирекгор, у ком је звању био до 1817. 'Борђе Рајковић у Бршљану 10. и 12. бр., а у чланку »Гаврило Хранислав, биограФСко -књижевна црта* (1775.—1843.), вели, да је Хранислав наименован за проФесора »ћиташогит« на карловачкој гимпазији, по смрти Јована Дазаревића, 19. јула 1804. Био је ту до краја 1812. И у Јавору од прошде године — 1891.—, а у бројевима 6., 11., 13. има помена о њем; ту се веди, да је био ирофесор у гимназији од 1804.-1811., а од 1813.-1827. у Богословији. 15 ) О узроку његова изгнанства разно говоре његови биограФи. Вуловић, Годишњица II. 283., вели: »кад би се кривица, због које је тако жестоко кажњен био, могла овде испричати, не би иала ни најмања сенка на њега; него би се у тачној сенци видео један — онда врло силан — ред друштвени и сурово доба ондашње '. Игк>атовић, »Три српска спаситеља", стр. 217., вели, дајето било због неке пасквиле, што ју је написао. У Бштг-у 1853., стр. 61 стоји: због читања забрањених књига и писања слободоумних песама. ШаФарик вели: учини неколико грешака младићкога несташтва, те за то Никетвћ, Српска свет 151., у својој компилацији, нрича: »кад га неко овде (у Карловцима) опадне, оде у Сегедин, где је сдушао философију (?).