Просветни гласник

413

осниваче овога новога покрета. Уз пркос свему тому, није се ипак могао са свим отрести мисли и навика старога правца. Њему је доста сметала у тој ствари владичанска митра, али у другој, за ширење српске мисли, много помагала. Неодлучан је био: који језик треба да влада у књижевности: словенски или сриски; «два су пута к једној цељи", певао је митроносни владика, па се тако и придржавао, пишући и једним и другим језиком своје песме. Тој неодлучности не треба се ни чудити ни замерити; јер он, као калуђер, није могао тек онако принети на жртву црквени словенски језик, особито када се још има на уму, да је живео „у доба таласања" књижевнога језика. «Јвзик његових ода верно је огледало таласања, које је наш језик тамо амо бацало." 5 ) Појесија је његова угледање на латински класицисам, од кога и прими облик а и начин певања. Омиљени су му били Хорације и Клопшток. Ну ипак, и ако му је појесија угледање, «у својим одама певао је српско име, српски језик, српску веру, српску слогу; одушевљавао се и одушевљавао за оно, за што је онда одушевљење најпотребније било. 6 ) Други, који «се одушевљавао народним песништвом и уносио у књижевност глас, снагу и живахност народнога живота», који је био много одлучнији од Мушицкога Јер је био и у срећнијим приликама — јесте Сима Милутиновић, о коме сам намеран коју више проговорити приликом стогодишњице му. Е да и ово моје бар колико толико припомогне, да боље упознамо песничку његову душу, као и значај његов за књижевност српску! 5 ) Јов. Суботић ,Шке Черте изђ поп јјстницс сербскои> кш.ижества*, стр. 1115., у Аетоиису Матиде (Јрпске, вњ. 76. Ово је доцвије превео на немачки „Кпи§е ОгипЉијЈе аив аег ие8сП1сћ(;е (1ег ЗегМзсћеп 1лиега1иг. с 1850. У овом раду ама доста лепих, здравих мисли и оцена о књижевности и каижевним делима онога времена. ®) Вуловић Св. »Бранко Радичевић*, придог историји нове српске каижевности*, Глас срп. краљ. академије ХШ., стр. о. ка оном, што је о радовима о Мушицвому Вуловић ноиенуо, може се додати, и ако није засебна монограФија, иоменуто Оуботићево ,Нке Черте,« као и Новаковићево у Браству I. Дисац ових редака превео је Кулаковскога монограФИЈу о дЛукиЈану Мушицкоме«, доц>нивши по где тде и исправивши нека грешна пишчева мишл ,ења. Иреводје штамиан у београдском »Колу*, а одатле оштамиан 1890 године •V Јордановом часопису ,Јаћгћасћег с1ег з1ауЈ8сћец 8ргасћеп , 1ћ44„ Илешевицки је штампао биограФију Мушицкога • 0В У иревео 'В. Мушидки у »(јрб. Народном Лисгу* 184б!

I. Трећег') октобра 1791. године у Сарајеву, с десне стране Миљацке, а у врло уској уличици — Читма сокаку 8 ) — угледао је света Сима Милутиновић. Он је био и јединац и мезимац својих родитеља. Отац његов, Милутин Симовић, родом је из данашње краљевине Србије, из села Рожанства, округа ужичкога. 9 ) Њега ■ пошаље рођак му Драгутин у Сарајево на занат, пошто му родитељи и ближа род■) Мисдим, да не грешнм, кад узимам, да је рођен трећег октобра. Дети октобра као дан рођења измишљен је. Ирви га је унео г. Вудовић у Годишњици II., у којој је нрви критачније прегледао деда оимина, не казујући за што је нроменио дан рођења. За њим су се Л. Никегић у „Српском Свегу« и писац ових редака, пишући биографију Симину у „Требевићу" за 1891. годину, поведи. Вуловићје још једном иоменуо пети октобра као дан рођења у своме »Бранко Радичевић* (Глас XIII., стр. 11.), али је овога пуга на крају своје радње (Глас XIV., стр. 199) исправио трећим октобра. Ранији биограФи знају само за трећи октобра. Тако: 1. у ШаФариковој „(јеасћгсћге (1ег зМзЈауЈзсћеп 1лаега4иг'' помиње се трећи октобра, а ту је биографију, како вели на завршетку ШаФарик, верно узео из онширне, на аахтев при јатеља својеручно наиисане његове автобиограФије. Ова је штампана у немачким листовима, одакде је Детопис превео и донео у Омесицама у кш. 30., стр. 143. — 2. У чешком листу 1_1шшг-у за 1853. биографију је Симину написада његова жена, Марија, а на молбу Гитерсберга, и она вели, да је рођен трећег октобра. Ова је биограФија штампана у нетачну иреводу у Седмици од 1858. год., бр. 33.; из ње је и по што шта испуштено; ту стоји, да јепо ческом од Ј. Гитресберга, списао Милан Димитрев. На крају тога чланка у Седмици стоји: »Чланак овај нашли смо преведен у Хе\ ? еп-у. Кодико нам је мидо било тамо га видети, толико нам је жао било да није истинит ни савршен. Саошптавамо га и дш највише за то, што се надамо, да ће се ко год и од наших људи наћи, који ће живот Симе Милутиновића верчије и потпуније описаги". Даље се наводе некодиле допуне и исправке. У даљем разлагању дотаћи ћу их се. На жалост, не могох наћи Xеуеп-а," у којем је та биограФија, да иоредим. Домиње се трећи октобра као дан рођења. 3. У Ригерову »Научном Словнику* а(1 уосет; (БиограФИЈа је но 1шииг-у). 4. У А. Н. Иноина и В. Д. Спасовича »Истор1л сдавлнскахљ литературт." I., стр. 222. — 22о. (Овде је подужа биограФија по ШаФарику). Најзад 5. У К. Н. Ненадовића »ЈКивот и деда великог 'Борђа Цетровића Кара-Борђа® књ. II., стр.9—26. Овде је подужа такођер биогра®ија, и ако не од велике вредности. И Милићевић се у Доменику 362., стр., држи номенутих биограФа у дану рођења. — Д. Ровинсшб у^ Детрв II., (Раде) ДетровичЂ, Шгошт. вдадака Черногорскш (1830.—18о1.). С. ДетербургЂ 1с89.; Ст. Давловић у подлиску „Нашет Доба«, бр. 82. од 1891. године; Живојин Симић у својим „Лекцијама иј исгорије српске књижевности", као и Новаковић у својој „Историји кшижевности*, а и Ј. Суботић у „Цв^тнику* 11., стр. 564. — наводе само, да се родио 1791. године. У поменутом већ Новаковићеву чданку, у Браству 1., стр. 33., без сумње грешком штампарском стоји 1794. године. Има још некодико био ]раФија, унраво извода ових биограФија, те их с тога не помињем. Нека ми се само допусти да речем да ми је пала у очи биограФпја Симина уза слику његову у „Годубу* (крајем 1890., или почетком 1891.), али не с доороте, већ с иогрешности. Дотаћи ћу се у даљем разлагању и поЈединих радова о Сими, које с тога овде и не помињем. 8 ) За овај податак захвадан сам уреднику »Босанске Виле«, Кашиковићу. Кућа, у којој је рођен, не зна се тачно: мисди се, да је она под бр. 27., што сада ирииада сарајевској оиштини. 9 ) Међу претплатницима на Србијанку па стр. 179. стоји и име њихова оца: »Милутан Симовић с' Рожањства Нах. ужичке".