Просветни гласник

420

НАУКЛ И

НАСТАВА

дописивао се с њима, што и сведочи нежна песмица његова, коју ти је као утеху послао на дар уз писмо. 35 ) — На скоро по његову доласку умре му мати, 36 ) а он, не могавши се с оцем вратити због влашко-грчких немира, остане у Русији све до 1825. године. У Русији имао је, као и сви остали Срби, помоћ од Александра I., цара рускога — врст пенсије. Не бринући се за кору хлеба, могао је да своје смерове, раније састављене, приводи крају; могао је да изврши оно, што одлучише он и Вук, док беху у Србији, т. ј. да један напише историју српског устанка у проси, а други у стиху. Дакле материјалне прилике, а уз то дружење с готово свима радницима у устанку, помогоше, да Сима састави спев о устанку. Он о том вели: «Ја сам се само распевав низ рудину спустио у млоготравну луку, ђе сам неколико прошетав се по неки са дворношћу лепши и мирисом љупчији цвијетак ускинуо и у киту га ставио.. . кад све нагиздане у коло, нек и Српка чиме год >)ЗТ ) Кад је са спевом био готов, даде га на прочитање и оцену Стевану Шивковићу, преводиоцу Телемака, и Платону Симоновићу, професору у Одеси. Обојца су се похвално изразила, а Шивковић, давши му добру сентенцију, ћа га назва и „српским некаким Осијаном". Сада већ друге није било, него (< за иставит' на свиет Србијаду» (тако је сгхеву у почетку био натписј, која је у рукоиису износила 120 табака, а њу је мислио да украси с десет лепих слика „изрезаца" и да изда у једној књизи, а у октаву. Доби нешто новаца, па се крену у Лајпциг друге половине 1825. године, хотећи даје 35 ) Летопис 109., стр. 96. »Утјеха мојин родитељима". зв ) Таво ШаФарик, а тако и у 1лит'г-у. Вуловићево се причање с тим такође слаже. Милићевић и пвде ће грешити, када вели: да је нашао само оца, јер је мајка раније била умрла. Ј. Игњатовић, Дјела његова I. 247., вели : »за рана бјеше изгубио родитеље, па је доспио у Аустрију.* Ово не стоји никако. 37 ) Податак овај, као и још даљи неки, узет је из преписке Симине с Вуком, за коју имам да захвалим штованој госпођи Мини Вукомановићки, која је била толико добра, да ми је уступила да употребим. Та преписка, која се сачувала до сада, у неколико само писама, већим делом тиче се боравка Синииа у Лајпдигу, те тим и драгоценија; јер нас упознаје с патњама Симиним око штампања најпозватијега му дела, као и плановима његовим пре штампања. Симина су писма: од 12. новембра 1825., од иочетка Фебруара 1826., од нове католичке године 1827. (19—12 -1826.) — из Лајпцига; од 13. марта 1829. с Цетиња, и од 22. декембра 1831. и 11. марта 1842. из Београда. Међу тим писмима налази се и Вуково писмо Сими, од 20. Фебруара 1826. Неће бити на одмет, што на крају ове своје радве додајем у верном препису писма, која су знатнија.

штампа онако како је замислио, а не да годи овом или оном. Када је стигао у Лајпциг, потрошио је био већ доста од онога што је приватно био добио за штампање, остало му, како вели, само «за време бављења трошак" ; с тога пише Вуку: аман кардаш, научи ме и напиши ми, како ћу, кад ни публичну прошњу не умијем отпочети. 38 ) Вук му је на то писмо одговорио другога декембра исте године, али како остало је за мене тајна, јер на моју велику жалост тога писма не имадох, нити знам у кога је. Толико само знам, да је писмо Сима добио тек првога Фебруара; на то је одговорио без сумње одмах, и послао «06јавленије," 39 ) штампано под 1. декембра 1825. Оно гласи : Обгавлете иечатат'се намдреннога Сербскога сочиненгл, Сербглде Сви Народи, ко' и частни лгоди, теже и паште се к' бол^му, и совершеншему, к' своему од' предв^чна опредћленш, кад' им е своисгвемаа челов^чност отказала у Рак» остати. Ова е насл^дност и Сербину судбом, на то има и свога сушчествованн право. С' вншеданним вкусом к' изншчному, племенитом страсти благоразумнога челов г 1жо и Народолн)б1а, и дубоким чувством дужности возможногб, содћиствја у обадежитш кроза жизанв узбуђен, усуђуГел* се и н на видику Сербске шш стћен^нне кнвижевности понвит'. Мое сочин енге, овди печатат' нам&ренно обнима Гединственно понаинов?'л, и понаипаметодостоингл у Нашему Народу ослонлБиво -в^рна происшеств1а, кон Сербину заслуженну приносе чест и уздижу обгцу* 0 ) челов"ћчества важност; на томе, противна, необходима, музе нежност'н) и поштедом мимогредно навлачи се занав^са. Историе све-обозревагоће око дужно Ге по свему своме, гробова, развањинаа, ужаснотш, и даже гнусностш, великопространноме кладбишчу пропутовати; а Енопеа само себи соотв^тну дивноме, у случаго милостиво снисходећи челов^чности, разшируе руке, да разговори, да весели, тћши, разблажава и 38 ) Писмо Симино Вуку, од 12. новембра 1825. 39 ) И за ово, што могу у целини саопштити, захвалав сам само г-ђи Мини. 40 ) Од »обшежипв« па до »обвду« Вук је обележио црвеном писаљком; сем тога сва слова овде штампана курсивом; у овом примерку објавленија Вукје подвукао такођер црвеном писаљком.