Просветни гласник

СИМА МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈЛИЈА

421

без' тога горчјб него дужш смертнога на св1ету пробав. Назвао сам сочинеше Сербјадом несудећи по своим' способност'ма, и као по некоме ново-хомерическом Духу Поезие, него по содержашго и одмашанго истога. Ели тога и колико е у самоме дћлу, благоразумним' читателвма оставлд се опредћлит', а мени признати ге недостатке. кои, надам се, ипак ревност и труд небуду приумалит'. КнБига ће ова имати од' прилике нешто преко тридест мочала' печатаннога, и бит' ће у едном'Екземплару. Надобноств могућниега представлешн, и лснје точностн прилаже ти десет' Још изреза^а (картин') кое относећих се, (алигорич) кое дћиствителни сражемг^а, происходивших међу Сербам' и Турцима ; к' томеће бит' на л г ћпшоб артји, улгодние свезана, и на откаву, да 1е спретниа. Лк>бителв'ма Лигературе, ц г ћнителБ'ма нроизведеши ума, и призирателБ'ма Народа Славенске отрасли чест има обратит' се сочинителБ, и препоручит' к' благоугодному вспоможешго; Екземплара цћна бити ниже неможе од' дуката. КнБига ће се тада заиочет' печатати, кад' л скупим Пренумерац1го и готове новце; 1ербо се печатателБ иначе неприфата, разве половину му при одпочетку д4ла давши, и за другу полу такођер да је одма обеспечен. К се ниесам с' д%лом овим упустио на позориште учевнога свЈета, док се нисам далеко в^ћштшма, извћстноученнима Сербима 41 ) предувћрио, да 1е исто сочинеше достоино барем Сербске Публике ; отуда нећу ни да посумшш о радои помоћи благохотние, снародника, и завича^аца; него чим' радие, тим скорие пособит', пак се може до ман^ времена и читат' имати. Мои е Адрес овако: Н. Згтеоп МИиНпо^Шсћ, 1зе1 Неггп К&иЈтапл Тћеосћаг е1 8 о ћ п, Сочинителг. у Лаапцигу 1-га декем. 1825. г. Из овога се већ види, како је Сима оио замислио да изда своје дело; али сваки онај, који га је имао у рукама, зна, да тако Г И мп„!1? апР љ А помен ,Р' да су то Стеван Живвовић и Пл. л Рћт И3 РуШКе Камени Че (како га он обично помиње међУ претидатницима).

није изишло. Слика није ставио, јер је у пола јевгиније без њих, а и послушао Вука, који га световаше, да «Фигуре изостави све, јер се ориђинално (управо народно) ту ништа не може начинити, и стало би још један пут (а што лијеао и два аут) толико." 42 ,; У недосташици новца обрати се многима, па и Ризнићу и Лучићу посла (( објавленије", и ако је од свакога од њих добио по триста рубаља при поласку. 43 ) Не заборави да пошаље ни Текелији, Стратимировићу, Фрушићу, ни у Петроград — једном речи на свачја врата закуца, али ни од куда помоћи. Обрати се и кнезу Милошу и затражи допуштење, да му посвети дело, али ни од њега никака гласа. У том очајудолазаше на мисао да потражи какога «бухендлера" или да замоли „каквог Англеза", да му штампа ; али га од тога одвраћаше помисао, да је «на срамоту роду", ако тако учини. На свашта је долазио, вио се, што веле, као гуја у процепу. II Вуку се изјада, па и од њега затражи да настане, да што год добије. И Вук, добри познавалац српскога народа, одговори му : „Стратимировић ти јамачно одговорити неће, а Бог зна хоће ли и Текелија (мислим да ће до неколико дана он овђе доћи, и ја ћу му споменути за тебе); Милош би ти јамачно одговорио, и послао би ти најмање 100 дуката, него ће га, може бити, одвратити његови чанколизи, који се највише боје и труде, да се такав поштен човек њему непрепоручи и неприкучи. Ја 1 онамо немам коме писати, јер онђе немам другога пријатеља осим Милоша, а он не зна читати . . Цинцо не вјерујем да би ти што могао послати, а Добрић је, може бити, најбогатији човек у народу српскоме, и | поштен је човек, него му пиши и поглади га мало; али ваља да знаш, да свак новце тешко даје." (Наотавиће се)

42 ) Види Вуково иисмо Сими, писано 20. Фебруара 1826., као и Симино Вуку од Фебруара 1826. 43 ) Вуловић, Годишњида II. 307., а по њем К. Ненадовић, Милићевић и други, црича по казивању Саве Сретеновића, да му је Ризнић дао триста талира за годину за жнвљење, а хиљаду за гатампање. Ово се потврђује писмом Симиним, у ком би он без сумње о том поменуо; сем тога онолика оскудица Симина, крај све његове лаке руке, не говори, да је добио и хиљаду талира од Ризнића.