Просветни гласник

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВО1УЦИЈА

христ, хугенот и т. д ; дизане су буне, и у последњој буни изјавише нобуњеници да се боре противу Ришел>е-а, а за аукторитет свештенства. Ришеље је нрви пример католичког државника, да је систематски запоставио интересе цркве интересима државе. Спољна политика његова то најбоље казује. И ако је по старим традицијама као католик требало да стоји уз Шпанце, као католик он је помагао холандске устанике и протестанте у тридесетогодишњој војни Ришељеова политика имала је успеха у вестфалском миру. Од тога доба уступају религиозни интереси пред интересима политичким и економним. Тридесегогодишњи рат је носледњи религиозни рат у Еврони 1 ). Толеранцију своју Ришеље најбоље је показао према протестантима. Оп је мирно гледао како најодличнија места у војсци заузимљу протестанти. Толеранција много је помогла зближењу двеју противничких странака — католика и протестаната, те и оне посгаше сада толерантне. Католици, вођени јеретицима, вели Бекл. имали су прилике да се увере да су им јеретици браћа, да и они имају опште човечанске врлине, и живећи једно поред другог пала је она деоба, која је поникла између њих од теологије. Али баш у то доба, када католици иостају толерантни, протестанти постају нетолерантни. Бекл је најбоље изнео узроке овом чудноватом појаву*). Он је најбоље иоказао везу, коју има свештенство с празноверицама и религијом. Што је утицај свештенства јачи био, то је и маса биготнија, и обратно, Док су на челу протестанске странке стајали људи светског положаја, дотле је свештенство мање утицало на ту масу. Зна се да је нижи сталеж у Шкотској много нетолерантнији но нижи сталеж у Француској. и ако су тамо нротестанти а овде католици. Либерализам секта не долази од суштине догмата, већ од прилика, у којима живи, и моћи свештенства. Докле је у Француској влада била нетолерантна, дптле иротестанске вођо беху принуђени да се зближе с масом, да у њезиној судби потраже и своју; а када им француска влада отвори путове, који им дотле беху забрањени, када они у своја \) Бекл, гд. VIII.; II. Ваш1, 2. 2 ) Бекл књига 11. Гдава XIII. — Ово килагање неусиеха речормације узето је ив Бекла.

убеђења унеше више светеког елемента, религиозне везс олабавише, и било је немогућно спојити та два тако супротна нравца — светски и религиозни. Развитком цивилизације умни хоризонат иостаје шири, предмети његове тежње постају миогобројнији, и што је шире поље његовог рада то се с мање упорства држи старих нредрасуда. До нантског указа број нротестаната био је већи, а од тада почиње да опада. Г1рво је иочело с вођама нротестантским. Многи су се у доба Луја XIII. почели мање интересовати за своју религију. Изгубивши тако своје вође сада је почео јачати аукторитет свештенства. Теолошки дух Француских католика иочео је опадати, и они имађаху ваздан светских вођа, а протестанти напротив. Маса напуштена од светских вођа зближи се свештенству. Тако протестантима иостану вође, који су јерес сматрали за највећу кривицу. Они су сада хтели да сузе католицима слободу вероисповести. У Ла Рошелу забранише католицима цркве ; тако исто и брак између протестанага и католика. У Греноблу тражили су да се тридентински сабор не призна. У Ниму и Греноблу тражише да се Лују XIII. не допусти женидба са шнанском принцезом. У Сомиру тражише да се Сили-у врате одузета ирава. 16*20 г. скуиише се у Ла Рошелу. Од светских вођа беху само још Роган и Морне. остало духовници. Ту решише да се Француска поделп у 8 области, у свакој генерал, под њиме суд духовни, и да се католичка имања конФискују. Од нантског указа па до овог скупа држава није дирала у њихова нрава. Да је нротестангизам овладао, онда би овладала и реакција и нетолеранција. Борба између протесганата и католика, била је борба између људи, чије је убеђење засновано на широким светским основицама и људи који су били убијени религијом. Разуме се да се таква секта није могла трнети, секта која хоће да укочи и државни анарат. После прогесганског устанка дошао је Ришеље. Он им је н опет потврдио нантски указ, и после 3. године да се бори у Ла Рошелу, и инак је дао амнестију Рогану. И носле ових устанака нротестантизам је живео све до трајања нантског указа. Изгледало је да ће Француска ноћи нутем иостуннога развића, иутем нрогреса и толеранције. Али деспо-