Просветни гласник

424

НАУКА И НАСТАВА

тизму Луја XIV. морала је и религија да гове. После усиешних радова Луја1Х.,Х1., XII., Фи.шпа II. и IV., Франсо-а1., Ришеље-а, Мазарена — после безуспешног племићског устанка у Фронди, када је моћ и блесак племства сатрвен, апсолутизам је славио своју победу. Апсолутизам је хтео свој принцин да наметне свима областима живота. У политици је триумФовао већ, а за тим и у религији, укинувши нантски указ — ип го1, ипе 1ој, ипе Г01!. Тако је свршен нокушај реФормације у Француској. РеФормација је пропала, али нови дух времена, дух скепсе, живео је. Он је створио силу, пред којом је морао пасти апсолутизам. Слободоумна француска литература XVIII. века дело је његово.

Изгледало је, да је апсолутизам победио у свима гранама живота, да ће умним животом овладати застој, да ће укочити точак прогреса, да је иробуђени дух опет спутан, само сада ланцима апсолутизма. Међу тим није тако било. Груба сила ансолу гизма само је моментано овладала и оним гранама живота, где је прогрес задобио маха. Пробуђени дух свргао је несносни терет, чим му се дала нрилика. Тешко је било угушити полет новога духа, и ако је то на нпви мах изгледало као могућно и као свршен Факат Оно «ГЕ1а1 с'ев^ то1 и пренето је и у литературу. «Оно ужасно (,1'ЕШ, с еб1 шо1 и у политици иостало је још ужасније; ({ «краљ и његов двор, то је човечанство"". „ЕШсИег 1а соиг, соппајаве^ 1а уШе в , тако узвикује Боало, законодавац Парнаса, који је у ствари само незнаган „церемони — мајстер". Француска трагика то је дворска вештина (Но1кипб1). Слава и величина нису предмет поезије, већ спољни сјај, благородност, или како би Шилер у иесми казао: (1е8 1а18сћеп Ап81апс1е8 ргипкепс1е Сећагде" — вели Хетнер'). Не налазећи материјала у савременом животу, она иде у далеку ирошлост у доба Грка и Римљана. Поезија је изгубила. своју једрину и чистоту, стил је био реторичан и стереотипан, етикеција није допуштала машти слободе, извештаченост је заменила природност. Смрћу Луја XIV. све се изменило. Сав Ј ) Хетнер, стр., 12.

сјај и блесак апсолутизма стао је као варак. Дуги и неуспешни ратови потпуно су финансиски исцрпли земљу. Апсолутизам је својим рођеним делима убио себе самог. Настала је реакција. То је била струја новога времена, струја слободоумних идеја. Живећи у блиском суседству с Енглеском, Француски књижевници упознаше се са слободоумним идејама гголитичког и умног живота енглеског, и пренеше их у Француску. Изван сваке сумње је, да је француска литература XVIII. в. добила импулса из Енглеске, и да је већину идеја позајмила из енглеске литературе. У снисима Волтера, Русо-а и др. јасио се опажа угицај енглеске литературе. Али се инак зато не може узети да је енглеска литература била једини покретач Францускога духа у XVIII. в., и да без ње не би било отпора апсолутизму. Дух опозиције можда не би био тако јак и у такој размери. а са тако израђеннм идејама, али би га ииак било. Фонтенел, који је одрастао у другим приликама, као стогодишњи старац вели, да га највећма ужасава она сигурност, којом сваки тврди своје мишљење и уверење ') Тиме је најбоље исказана сунротност духа времена Луја XIV. и Луја XV. У сјају Луја XIV. сва литература потпуно је била сагласна са стањем у религији и цолитици, и прослављала је срећу тадашшега стања. Сада је нанрогив све критичар , све нанада и одриче. Поезија уступа места новоме освајачу — науци, или стаје у њезину службу. Наука пак тежи да на своме учењу и мишљењу заснује цркву, државу и друштво, да њезини принципи буду принципи стварног живота 2 ). Слободоумна литература XVIII. в., која је имала утицаја не само на Француско друштво, но и на целу Јевропу, која је највише допринела развићу свести Францускога друштва, и која је имала утицаја внше но и која литература, могла би се ноделити у три периода, или у три гругге, по трима њезиним представницима, — Волтер-у, Дидро-у и Русо-у. Прва периода група — којој је иредставник Волтер, то је периода деизма. који је дошао из Енглеске. Ј ) Хетнер, 125. г ) (Јве о дитератури Фр. XVIII. в. — овде — рађено је 110 Хетверовом делу.