Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

436

Сви ти државни приходи трошени су већином на приватне потребе владаоца на метресе и раскош. Маркиза Помпадур имала је 700.000 ливара (4,200.000 дин.) дуга, и то је све нлаћено из државне касе 1748. Њезино имање рачунало се на '20,000.000 ливара. А од кога је наследила? Рачуна се, вели Хонегер 1 ), да је инфамија рагсз аих сегГза стала Француски народ за 10 година само једну милијарду динара! Године 1781. плаћено је из државне касе за гроФа од Артоа, 1,500.000 ливара, 1782. год. 4,000.000 лив., а од 1781. до 1789. г. узели су Артоа и гроФ од Прованса из државне касе 28,000-000 ливара. Артоа и гроФ од Прованса имали су годишње пензије 8,240.000 ливара. Херцег Субиз имао је годишње пензије 1,500.000 ливара. На пензије се трошило годишње 28 мулијуна ливара. Једне вечери, када је у двору певала глумица Каисоих , добила је 50.000 ливара, а краљица —Марија Антоанета — платила јој је дуг од 200.000 ливара. Песник ВоиНег, што је написао једну песму, која се допала Антоанети, добио је пензије годишње 10.000 ливара, а на школе св трошило свега. 600.000 ливара! Двор се састојао из неких 1500 лица (за време Луја XVI.) — и свако је, разуме се, добро био плаћен. Гувернанта краљеве деце имала је 150.000. дин. годишње, а када се Лују XVI. његов државни секретар пожали да му је мало 180.000 дин. годишње, он му повиси са још 40.000. Генерални гувернер Финанције Теггај имао је годишње 1,200.000 ливара! Из државне касе — буџета — плаћене су метресе. Херцог РгавИп, за време Луја XV., плаћао је својој метреси Бап§еуШе 200.000 ливара из буџета министарства марине ! Рачуна се да је маркиза Помпадур потрошила за све време ни више ни мање од 100,000.000 дпнара ! А гроФица Дибари за пет година стала је државу 180,000.000 дин.! Мас1ате ВергетепШ, метреса једнога министра, имала јепензију од 20.000 ливара 2 )! (Свршиће се)

х ) Нопеддег, схр. 253. 2 ) РћЈПррвоп, 199.

ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК И ЗНАЧАЈ ЗА^ОНА ГРАВИТАЦИЈЕ ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ држао 6. фебруара 1892. године у Великој Школи АКАДЕМ. ДОДЕНАТ Ђор1>е П. Рокнић професор III. београдске гимназије Госиодо, Леп је обичај, што на ведиким школама аови проФесор или доцеиат уиотребн своје право предаваља на то, да изнесе историјски развитак своје науке и да искаже своје гледиште, или пак да саопшти ресултат о каквом своме самосталном раду. Тим је већ обедежен његов двоструки задатак, што га има као учитељ и као истраживач. У светској дитератури пмамо врдо много таквих предавања, од којих су многа постада драгоцени извор за саму науку. У први мах осећао сам и сам дужност, да вас на овом првом пашем састанку избдиже упознам са архитектонским развитком физичких наука. 1 ) Ну пошто сам се ограннчио на извесну груиу ових наука, којима је заједнички супстрат — поддога —дејствовање у раздаљпну, то сам се морао задовољити мањом темом. Ну ипак сам изабрао за потку данашњега предавања такав предмет, који ће најбоље моћи да посдужи као пример за позитивни правац научнога истраживања. Ја мисдим, господо, да вас овом иридиком упознам са историјсквм развитком и значајем закона гравитације иди општега привдачења. 2 ) Госиодо, Највећа сметња при сваком напретку јесте удобност, да не речем деносг човечјег духа, с којом се човек навикава на одношаје, који су га од мдадости окружавади и које нехотично сматра као једпно могућно. Исгом нотреба га нагони, да се брине о њиховој промени, да пита, да ди се могу променити, укдонпти, да пита за њихове иогодбе. *) Кратки надрт овакве расправе изложен је у моме предавању, држаном на II. скупу ПроФесорскога Друштва, а штампаном у Просветном Гласнику за год. 1890. 2 ) При изради сдужио сам се овим дедима: Вг. А. 8еус11ег Вбјшу у§е оћеспе §гау1(;асе, Саворјз рго рез1оуат Ма1ћетаЉу а 1ч8Јку, год. IX. бр. 1.—4. 1)г. Е. Ковепђегд: Ме 6евсМсћ(;е «1ег Рћув1к, III. 'Гћ. II. А1)1. Вгаипасћте^еЈ^, 1890. 1аепкгаће : Саз КаЉ8е1 (1ег бсћлуегкгаЛ. 1879. ИеИт^зћаивеп : Огип(12%е ешег У1ћгаЦоп81ћеопе (1ег Каитг (1872) и : Ваз Ка1ћ8е1 (1ег ОгаукаИоп, 1880. 2б11пег: Иећег <Ие №а1иг Зег Сотекеи, 1872, и: Р гјп сјрјеп еЈпег е1ес(;го(1упат18сћеп Тћеопе (1ег Ма1епе, 11е1р1876 .