Просветни гласник

435

56»

ГЈе1сћеп!аске1п в — вели Хонегер 1 }. У једној личности, у једној вољи била је оличена цела држава. Место воље закона, воље целога друштва, дошао је ћеФ појединаца — «саг 1е1 ез!; по!ге ђоп р1а18Јг» вели Франсо-а I. Најпре је апсолутизам штитио од обести самовољних васала, а иосле је сам постао тај насилник. Он је наследио мисли Феудалне. У свима областима живота он је хтео неограничено да господари. И он је успео донекле. Али резултати његове владе били су саме рушевине. Никада апсолутизам није био моћнији, него што је био за владе Луја XIV. ГУЕПа!; с'е81; то1 — потпунце је одговарало истини. Француски двор је био центар, из кога се ширио утицај на све јевропске дворове. И као што је Париз и данас центар моде, тако је некада био двор Луја XIV. Имајући среће у избору својих саветника, он се окружи људима, који су заиста могли импоновати својим талентом и енергијом. Око њега беху Колбер, Вобан, Луве, Тирен, Конде и др. Шегови даровити саветници умели су да за неко време иродуже живот морално трулом апсолутизму, да иза оног лажног блеска и сјаја каквим Фактом придобију масу. Сви јеврогкжи дворови угледаху се на двор Луја XIV., а Француски језик постаде ]език каваљера и племића. Племство је бацило своје шлемове и оклопе да зарђају, па је чечило пред вратима Луја XIV. Како су се сада измениле улоге! Некада бесни и моћни Феудали, који се до Бога никога другога не бојаху, сада су тражили милости у владара, да који зрачак њиховога сјаја падне и на њихове захрђале емблеме! Да би његов сјај био што потпунији, Луј XIV. тражио је и ратне славе — да прошири границе своје територије. Отуда наста читав низ ратова, у које се умеша скоро цела Јевропа. Број становника по свршетку грађанских ратова изноеио је преко 10,000.000, по хмрти Хенрика IV. око 13,000.000, а за доба Луја XIV. око 18,000.000. Колберова зашгигна царина и помагање индустрије имали су добре резултате, Француска индустрија дооила је јак полет. Фабрике свиле и ћилимова у Паризу претекоше у изради ломбардијске Фабрике, а стакло Француско поста боље од венецијанског. До Колбера Нопеддег, стр., 282.

беше тек 30 војних лађа, а од његовог доба 276. Луве је уредио војску, давши јој основу, какву и данас има. У време рата за наслеђе шпанског престола Француска је имала 360 000 војника; а цела Јевропа 1718. имала је на ратној нози тек 1,000.000 војника'). Уаићап је увео обавезну војну службу. За његово време прокопан је лангедочки канал. Луј XIV. беше на врхунцу своје славе. За његово име чуло се чак и по АФрици и Азији. 1684. г. долазило је посланство из Гвинеје и од краља сијамског, да траже пријатељство Луја XIV. Исте године радило је, ио Данжо-у, дворском историјографу, на грађевинама версаљским око 22.000 радника, а доцније и до 30.000 и по 6000 .коња. 1685. краљ је потрошио 90,000.000. динараза грађевине, а 12,000.000 за куповину дијаманата. Па ипак зато Луј XIV. имао је образа да својим министрима препоручи штедњу, говорећи: „Баш ми је тешко кад погледам на оволике издатке, али су сви нотребни !* И тај исти раскошни краљ раскошно је и пировао. 1665. г. дворске свечаности коштале су до 2,000.000 динара. Балети, гозбе, свечаности, позоришне представе и пољске свечаности низале су се једна за другом. При једној таквој свечаности упаљено је 24.000 свећа у парку ! Његови свечани ручкови коштаху по 50.000 ливара (300.000 динара). На њега се угледаху и племићи. Свечаност, коју је СопЈе приредио у част монарха, коштала је око 180.000 ливара = 1,020.000 дин.! Али тај исти Соп(1е имао је за то само 8,000.000 ливара дуга, а само своме кројачу дуговао је 300.000 лив. (1,800.000 дин.)! Расипало се и трошило на све стране. По смрти Колбера дошао је ^е Ре11е1лег место њега. — 1675. буџет је износио 98,000.000 ливара — (око 580,000.000 дин.), пред смрт Колберову било је око 110—112,000.000. ливр. (= 660 мил. дин.); али се може узети да су порезници и арендатори узимали још једну такву порезу, те је близу истине, да је износила око 1250 милиона дин. Кад се узме вредност новца, онога времена, ондашње богаство, и даје све тосносио народ,јер илемство и свештенство беше слободно од терета, онда је сума баснословна, а терети су ужасни*)1 ') Нопердег, 60., 102. 2 ) Ваз ХеНаНег Би<1\У128 с!е8 У1еггећп4еп уоп Бг. М. РћШррзоп., 8. 204.