Просветни гласник

ГИМНАЗИЈА И УНИВЕРСИТЕТ

457

и то пе само лекар за душевно болесне, не би умео одговорити свом нозиву, кад поред телесне, не би познавао и душевпу страну човечје природе. Сем тога, лекар ступа, вршећи своју струку, с болесником и његовом својтом у такве сношаје, који му често, и то баш у најтежнм и најдирљивијим тренуцима живота, стављају у дужност, да теши, да светује, те тако постаје повереник и у другим питањима, која се не тичу лечења болесника. Да би лекар како треба вршио овај свој задатак, није довољно да је само лекар, већ треба у исто време да је и скроз образован човек; поред лекарске услужности и хуманог расположења потребно му је и разумевање туђег душевног стања, познавање људи и људског живота. Што је дакле ученик више заузет својим стручним медицинским сгудијама, и што му — на жалост — ове студпје ређе дају времена да се бави и душевним наукама, нарочито психологијом, и то у оваквом обиму, у каквом би пх требало учати — то је онда тим потребније, да се тај ученик бар у средњој школи упозна с појавима душевног живота у језику, уметности и књижевности, и да у себи одгаји прпјемчивост за све шго припада овој области. Тиме ће се он сачувати од једностраности, на коју га може навести његова струка, и ујамчиће му се приступ умотворинама садашњостп и прошлости. Предмет је лекарова рада — човек; што лекар, сем своје медицинске науке, буде боље познавао све што је људско, и што му је богатије опште образовање, то ће му и спрема, која му је као лекару потребна, бити савршенија. Тако стоји ствар, кад промотримо појединце све оне научне струке, као предмете университетских студија. Али, увиверситет у немачком смислу није само збирка стручпих школа, које су онако са свпм случајно, или из неких спољашњих разлога подесности, прикупљене под један кров, и стављене П °Д једнаку управу. Немачки је универсптет, шта впше, једна органска целина, научни завод, у ком се поједини деловп међу собом подупиру и допуЊУЈУ. и у једнаком духу, једнаким општим научнпм гледиштима и методима теже једнаком циљу; у коме, дакле, п наставници и ученцци разноврснпх струка стоје у некој научној заједници, у односу узајамног ио^чавања и саопштавања. Томе сношају дају видљив израз оне гране академијске наставе, које су намењене ученицима разлнчнпх Факултета и струка, као што су, сем ФилосоФије, историја књижевности и уметности и друга исторпјска предавања, па и неки делови Филологије ц природних наука, геограФије и етнограФије. Али то не вреди само за побројене нредмете; јер, као што нема ни просвктаи маоник 1892.

једне научне области, која не стоји у унутрашњој вези с другима, исто тако нема ни једног дела универсптетске наставе, који, обрађен како треба, не би утицао на њену целину. Сем предавања, нарочито за то одређених, да резултате, које било науке, учине приступним и ученицима других струка, ништа не може послужити овом смеру у таквом обиму и с таквим успехом, као лични саобраћај између наставникаи ученпка. Гете је, дружећи се смедицинарима у Штразбургу, поучен и упућен, те је доцније могао себи створити своје мишљење о свету и природи. 0 оваквим искуствима умеће свако по нешто да прпча, кога је срећа послужила да—као ученик или као наставник—дође у додир с друговима, од којих је могао много шта научити што не спадаше у круг његова учења. Ова једнакост и заједница научног живота, којом се наши немачки университети одликују, и која им је главнн темељ, оснива се, не баш најмањим делом, на једнакости ученичке спреме, донесене при ступању у университет. Овом се спремом ствара земљиште, на ком се ученици и најразличнпјих струка споразумевају; само она даје могућност, да се академнјска настава у најразноврснијим предметима креће једпаким, чцсто научним правцем. Ако су пак младићи, скупљенп на једном универсптету, и по својој спреми, и по својим интересима и циљевпма, сувише неједнаки ; онда нпје могућно прпменити код њих свију један исти начин предавања. Свака настава, ако хоће да одговори свом циљу, треба да је удешена према потреби н разумевању слушалаца. Што ученици држе да им не треба за њихове смерове, томе ће слабо поклањати пажње; оио што слушаоци, поред свега труда, не могу да разумеју, не треба им ни предавати; учини ли се то гшак, настаје опасност, да ученик остане равнодушан и према оним деловпма наставе, које би могао разумети. С друге пак стране, што је ученпцима већ познато, то ће их замарати, у место да им користи ; они ће огуглати према цредмету, ако се дуже код њега застане, и ако се не изнесу какви нови погледп. Ко, дакле, на свом предавању има слушалаца, којима је спрема неједнака, ила су им научнп цпљеви разноврсни, томе ће бнти не само тешко, већ са свим немогућно удесити своје предавање тако, да оно буде за све њих подесно; и кад би се за поједине струке, засгупљене па универсигету, у погледу претходног образовања ученичког, стављали захтеви, који би се у многом чем међу собом разликовалн, тада би настала озбиљна опасност по јединствени карактер наше университетске наставе, а тиме н по јединство умног живота у нашем народу.