Просветни гласник

ш

НЛУКА И

НАСТАВА

цима историјских радника и значења догађаја. Еритичко расправљање исторпјских иигања, као посао који захтева боље позвавање грађе, које нпје неиосредно приступачно ученику, сматра се да је непотребно чак и у випшм разредима. Ну, ресултате новије критике, аа ма св и аротивили традицији, треба саопштавати. Предавање може бити појачано ксписима из споменика нди новијих исторпјских списа (по могућности цитованпх на памет); као примери наведени су стнховн Тпртеја, Солона, сцене пз Есхила, АрпстоФана, карактерпстике Момзена, Курцпјуса и Ранке-а. То је боље од иотанког оииспвања. Али је у опште читпње знатпијах одломака из историјских дела неиотребно, јер жива реч јаче дејствује; ко^истовање, ради живости, историјским анекдотама, карактернпм изразпма исторпјских лица, даље историјскпм песмама, романима итд. треба да је разборито. Упутство напомпње и то, да је често излишно користовати се иредметпма очигледне наставе, слпкама, Фотографијама, гравирама, моделпма итд. — признајући, разуме се, сву корпст од њих. Ну овде ми имамо посла с уветима, којп нису сличпи нашима. Ми бисмо бпли срећни кад бисмо дошлп до потребе сличнога ограничења, јер оно упућује на злоупотребе у помоћнпм средствима у разреду, које је изазвала множина њихова. К,од нас, на против, њпх је тако мало, да учитељ не може готово ништа нлустровати, нпшта не може дати ученнку да прочита из читавих, врло важних одељака. Тако на пр. ми немамо у опште књпга за читање, карата, агласа, из целе средњевековне историје. Кад учитељ у нижим разредима буде нешто испричао, овда то ученици на часу понављају. (Час траје сахат). Другу лекцпју учитељ почпње, пошто се понови оно што је раније иредавано. У почетку унутства има напомена, да се треба борптп против учења на памет; у колико се ученик буде навикао да дели садржину од облпка, у толпко ће брже н боље појмити оно што се предаје. Понављање не треба да је механично, једнострано; учитељ треба да извуче из грађе различне изводе, групирајући, по свом искуству, питања, с погледом на различне тачке гдедишта. На тај начии оно што ученнк понавља, добива час синтегички, час аналитички карактер. У старијим разредима није потребно понављање у току истога часа. Овде долази нов начин вежбања — писмени радови; обично се препоручују такви, у којима позната грађа треба друкчије да се комбинује, илн пз ње изабран нзвесни ланац једнородних Факата, али на основу самосталнога групирања од стране ученика: на прплику

пошто се ученицн упознају с републиканским периодом рпмске исторпје, може им се задати да изложе аграрно законодавство до браће Граха; или раувитак плебејског права, у колико је се оно изразидо у добпвању приступа к дужностима и у измени састава, ноложају и значењу разшчних народнпх скупштииа. Да бп учитељ имао више времена за предавање, упутство саветује да се уведе понављање извесних одељака путем састава. Да сведемо у неколико тачака све карактерне особине аустријских програма и упутстава: 1. Они се ослањају на највеће ауторптете у немачкој књпжевности. 2. Главни цпљ предавања састојн се у том, да се у ученику развије исторпјскп однос према истини: он па крају треба да зна, каквајесувремена култура (у ширем смислу речи) и како је створена; с друге стране полаже се важност на то, да ученик поима карактер историјскога процеса, опште му увеге, Факторе и законе развића. 3. Особита важност полаже се на то, да се ученици упознаЈу с подитичким Формама и односима; у том цпљу препоручује се темељно нзучавање унутрашње политпчке историје. 4. Предавање нсторије доведено је у тесну зезу с предавањем геограФије. 5. Предавање историје у старпјпм разредима врши се на основу претходнога течаја, допуњујућп га и проширујући му обдаст како цртањем унутрашњих односа иа спољашњим Фактима , раније изложеним, који служе као потка, тако и разјашњењем дубљих процеса. 6. Учитељу је остављено широко поље да се користује грађом обавезном за предавање, п знатна слобода у избору помоћних средстава; предавање се зида на излагању учитељевом и на живом разносгр^ном разговору с ученицима, а не на учењу из уџбеника. 7. Од ученика се захтева у опште свестан одпос према оном што је научио, и знатан самосталан рад; али се не сме претоварити прекомерном грађом од Факата. с руског Гргур Јакшић-

ЈИРЕЧЕК 0 БУГАРСКОЈ од јк. Ј1ипинд (СВРШВТАК) Прелазимо к најновијем раду Јиречкову (на немачком језику), и узгред напомињемо да је писац у размацима пзмеђу својих великих списа нздао на свет још цео низ мање крупних послова