Просветни гласник

463

би у аустријских народности изазвало сазнање културнога и државнога јединства монархвје. И кад се не бисмо освртали на ту страиу нрограма, општп му затадак оетаје јасан, и у даљим напоменама упутство му даје са свим други израз: историјским изучавањ^м друштвених одпоса и обдика ученике треба спремити да јасно појме истину, у њима треба васпптати и спремити грађане. Главпи задатак предавања у старијим разредима састојч се у том, да се ученицп упознају с унутрашњим политичким развићем. Како општи циљеви, који прате предавање историје у средњој школи, отклањају могућност, да се систематскп нацрта уређење разлпчпих држава, то је довољно објаснити главннје типове држава н све то довесви у тесну везу с излагањем догађаја; ево типова, који су побројенп: европска теократија, Финичапско-картагенска трговачка држава, сталешка уређења ИндиЈе и Егиита, асирскп десиотпзам п оплемењени му облик у перспјској монархији, грчки ^нормални" облицп монархије и републике, покушаји Федератпвнога уређења у Грка, римска „правна" држава, франачко бенеФицијално краљевство, васално уређење као државни и друштвени поредак, папство, германско краљевство, нолуцрквена, полусветска историја, енглески парламентарпзам , Француски апсолутизам, развитак новпјега представничког система, и иајпосле ,најсавршенији израз сувременога индпвпдуализма у Федералном савезу." На тај начин учитељ је дужан у ресултату нрегледа и историјских оцена тих различппх државнпх и друштвених типова увести ученике у СФеру сувремених односа. Односно посдедњега циља, упутство препоручује, да се у изучавању народне историје нарочпто заустави на иовом времену. Учитељ треба нарочиту пажњу да обратп на оне моменте У народној историји, који су имали ведикога значаја у посту пној изради аустријске државне мпсли (овде се, очевидно, подразумева последњи нолитички облик, у ком се изразио индивидуализам). Проучавање државних и друштвених типова треба да је чисто историјско. Упутство иомиње непотребност сваких екскурсија у област ФилосоФИЈе историје, и сваког покушаја, да се историја ограђује по буди каквом пдаиу. Ми смо већ поменуди, какво видно место у програму заузима тако звана културна псторија, т ј- појаве редигиозне, умне и уметничке. У упутству је напоменуто само то, да цртање карактерних појава и стања не треба да је иодељено у главе, него, на против да и у старијпм разредима буде у вези с карактеристиком дица и догађаја. Оригиналан је поглед изнет у упутству на војну ис-

торију: излагање ратова не треба да заузме много места; од њих су важннјн мирни договорп, који стварају трајпо стање ствари. Веома је вешто обележена улога хронологијс у нредавању: вредно је знатп не мноштво циФара, него умети одредити бар нриближно време догађаја на основу потребнпх дата. Ради тога ваља уиотребптп синхронистичке таблице, пу том правцу вежбати ученике. Упутство нарочито пстиче везу геограФије с историјом у гимназијп. У току предавања геограФије ваља обратити пажњу на историјска места. Учитељ историје, покрај општег геограФског нацрта сваке земље, чијој судбини приступа, и покрај упута на општи утицај природе на кудтуру једнога иарода, треба темељно да позпа места, на којима су одигранп важнн догађајп. Упутство нрепоручује учеиицима да цртају нсторпјске карте (радн скраћења посла — помоћу уношења граница на готовој физичкој карти), а учитељу — да црга на таблп. За тим је помепут значај сталннх поређења политичких карата онога народа којп се проучава, са сувремепим. Да прнступпмо низу напомена које се тичу метода у предавању. И овде упутство само даје савете, папомене и опште упуте, којпма се треба руководитн. Нигде, како се велп у упутству, начин предавања и карактер усвајања не завпси толико од личиости, као у предавању псторије; по том центар теме треба да је у предавању учитељеву и разговору с ученицима; ученике треба навићи да гледају на уџбенике само као на помоћну књигу; најбоље је, како се помиње у упутсгву, оставити уџбенпк као комплект за понављање предавачева издагања. Што се тиче нижих разреда, то је овде преко потребно, да учитељ добро прича; еФекте треба избегавати; прпчање треба да је на основу извора, радп јасности и свода излагања. Причање своје учитељ може испреплегати питањима ради објашњења појединих тачака а п ради тога, да би ученици Формуловали н понављалн најважније одредбе. Ситнице не треба излагати; треба се ограничитп само на оне, које су важне за опште појимање и за карактеристику оцртаних дица и догађаја. У вишим разредима причање учитељево добпва шире значење и систематичнији карактер. Оно треба да се приближи научном излагању: ученик треба да научи разликовати узроке ове или оне појаве, иовод, околности, које су сметале или помагале успеху, сам ток и резултате догађаја; он треба да се навикне, да по мирном разматрању историјских увета (места, времена, околних прилика) састави себи суд о поступ*