Просветни гласник

466

наука ц

НАСТАВА

школованих елемената, и да оно због тога још не може показати слику завршену. „Изненађује појава, како је лако збрисан турски „апсЈеп гедше" (старн унравни норедак) после готово 500-годишњега трајања, с његовим успоменама, његовом органнзацијом н његовом политичком терминологијом. Али је то са свим природно: османскн народ на власти и маса којом он управљаше били су два посебна друштва, одвојена језиком и вером, без везе сродства, па ни у привредним питањима нездружена. У многим пространим, густо насељеним лашшским крајевима нојава Османа бивала је ре^кост. Мпак је турски режим (управа) оставио довољно трагова. Једна је таква последнца политичка индиФерентност сеоскога света у равницама, особито на западу, и ако овде никако није било ропства (1|еЉе]§епзсћаШ, па ни наследне аренде по босанском начину. Чак су и образовани људи из турскога времена већином пасивни; окретни, енергични и неустрашљиви су само, вазда слободнији, становници плапински, удеоничари у заверама и устанцима иоследњега турског времена, пређашњн емигрантн и нови нараштај од 1876. године. „Бугарска је земља без сталежа и без богаташа и сиромаха по нашим (јевропским) појмовима. У њој има само сељака, пастира, градскнх трговчпћа н посленика (заватлија), народног духовништва и нових интелигентних редова, који донекле, по своме пореклу, стоје врло близу сеоском народу. Свак има своје умерено имање, и мало њих живи изван породнчнога круга. Због примнтквног стања индустрије још нема покретнога радничког становништва. Будући без великих земаљских имања и без племства, Бугарска је слична са Србпјом и Грчком. Исто као тамо, и овде је друштвени живот прожет демократским духом и јавном одвратношћу према привидегованим редовима, титулама, орденима и униФормама. Ордене је, осем знакова војног одликовања, бугарски устав изреком забранио, и нерадо их гледају с тога, што се у турско време држало да од Бугара носе такве „нишане" само издајницн и шпијуни. Кнежевске установе ордена не беху у стању уништити ову предрасуду. Од чиновника носе униФорму само поштари и полицајци. „У турско време једну врсту вишега реда чиниле су тако зване чорбаџије, чије је име позајмљено од ОФицира некадашњега јаничарског корпуса. То су: „коџабаше," „нрестати" или „архонти" грчких земаља, богатији грађани, власницн великнх имања, закупци порезе, трговци, капиталисти, који биваху посредници између османске владавине п хришћанскога народа. У Источној Румелији било је неколико породица рајиних, које беху достигле још даље, а понменце „бегликџи," који прикупљаху за порту сточни десетак (беглик), као њени закупци, у планинама целе јевропске Турске. Већина их је била родом из Копривнице и Котла, н живљаху у Пловдиву; од њих потичу виђене политичке породице: Вогороди, Вглковићи, Каравелови итд. »Чорбаџије су одвојене од народа ведиком мржњом, која чнни основу садашњих месних пар-

тија; и у најмањем градићу има „аристократа" н „демократа." Чорбаџије су бивале често побожни људи н патриоте, много су чинили црквама п школама, али су и зеленашили с уобичајенцм великим интересом, н у последњем нериоду пред ослобођење сматрани су као туркоФили, често неправедно... У богатнм покрајинама румедиским ова неслога мање искакаше на виднк , јамачно с тога, што људи овде имају необично много више угдађености у начину живота „Међу сељацнма и грађанима опажа се већа супротност само на западу, н што је мање образован сеоскн свет, тнм је она већа, јер је недостатак образовања ишао на руку експлоатацији сељака од стране паланачких трговчића и интересара. Дуготрајна турска владавина створида је веома развнјено сељачко лукавство: сеоски становници држе се међу собом веома сложно, без партија, и при сдужбеним пословима—пред влашћу претварају се као да су најснромашнији, најпростијн п најмирннји људи. Али утицајем шаоле, војне службе и суделовањем у окружним скупштинама и зборовима то се почиње мењати. „Језгро народа живи с обе стране бадканског ланца п у Средној Гори, у многим малим градовима од Самокова и Етропоља до Котда на Балкану. Највећи контигенат за чиновништво, политичаре п министре дају околина Трнова, Свиштов, Рушчук п Шумла, на југу Котел, Сливен, КадоФер, Коприштица и Стара Загора. Због множине градских организама каква оштрија централизација није могућна. Ади нова престоница, усдед концентровања интелигентних снага, већ почиње нреовдађивати. „Ред који влада јесте тако звана „интелигешџа," људи школована п образованн. Број њихов Је тешко одредити, јер он брзо расте и губи се у народним слојевима без оштрога издвајања. Сад их има много тисућа, људн: државни и општински чиновници, правници, лекари, ОФицнри, инџинири, духовннци, учитељи свих редова, трговци, грађевинскн предузимачи итд. Сада је ова интелигенција већим делом у државној служби, или је само за време из ње уклоњена. Правнички образовани адвокати, самостални лекари и ннџиннри, школовани окружнп или општински чиновнпци, а тако н Фабричари с вишим шкодскнм образовањем — реткн су, духовништво је немоћно. Чиновнички апарат је здо, од кога пати Бугарска још од дана свога ослобођења.') Свака промена владе вуче за собом п промену чиновннштва, понајвише у администрацији, најмање у нросвети. Ипак су биди, на пр., у министарству Финапција чнновницн свих нартија стални, јер би иначе свака службена традиција била ненакнадно изгубљена. Управни чнновницн Ј ) Највише чиповника има Источиа Румелија, коју су у осталом, организовади не-Бугари: у једној „окодији 1 од често само 76.000 становника — 1 начелиик, 1 секретар, 1 судија, 2 нредседника, 1 порезник, 1 бдагајник, 1 лекар, 1 шводски надзорник, 1 жандармски официр, уз то телеграФски и поштански чиновниди, нисари итд. Статистика од 1888. г. показује у ,грађанској служби, полицији и суду € у самој Софији 1888, у Пловдиву 610, у Барни 380, у Шумли 283 лица, рачунајући у то и подицајце и послужите*е.