Просветни гласник

467

60»

често су више партиски агенти него државни заступници. 0 нримаву нових чиновника нема никаквих сталних правида.... Плате нису маде, веће су него на пр. у Мталији, али су подложене многобројним ко,1ебан>има. Последица овога Фуикционарцзма (чиновничког зла) била је опадање трговине и индустријепосле ослобођења; трговацрадије постајаше благајнички или царински чиновник; посленик опет државни служитељ и царински стражар." ') „Број пређашњих турских чиновника и сувнше је мали: неколико правника, цензора, тедеграФиста, ј консулских секретара итд. Поред људи знатнога 1 искусгва и уваженог карактера нма међу њима и других, који се као права „ћашИега (1'о§ш уеМо" брзо умеју управљати но ветру који дува, и који као да су наследили најтање Финоће старога лукавства византиских евнуха" (стр. 290). Аутор даље говори да има доста велпки број људи, који су пређе бпли у служби у Русији или Бесарабији, и напомиње као да су „у Русији пре 1877. године, чини ми се, намерно привдачили бугарске емигранте најразличнијим гранама државне службе." Аутор пак у овој тачки апсолутно греши. „Врдо јак едеменат чине пређашњи учитељи. Отуда и онај ситничарски педантизам многих пмпровизованих подитичара. Велику удогу овдеиграју, као у свих источних народа, лекари.... Познати минпстри спољних иосдова, Вулковић и Странски припадају томе стадежу, и у интервадама своје политичке радње старају се и о здрављу својпх земљака. Многн су добили теодошко образовање код Грка или Руса, адн се не примише духовнога звања, као на пр. министри Бурмов, Балабанов и Икономов. Правникб у време ослобођења бидо је врло мало, јер се у Турској тиме није могда начинити никаква карнјера. Исто тако није бидо готово никаквих инџинира Бугара; нређе је домаћим синовима ова научна стаза била неприсгупна, јер овдашње школе даваху врло мало наставе из цртања. »Образовање је више иди мање непотпуно и површно. Људи с академским степенима, сем лекара, међу старцјим нараштајем уопште су ретки. Није ни било потребе знати много, да би се човек ноказао у својој отаџбини; осем тога, и шкоде, у Русији иди у Француској, беху знатао попустљиве нрема хришћанима из Турске. С тога је овде, уопште узевши, мадо доктринарства. То су практичне главе; учени теоретнчари брзо би нзгубили главу у хаосу новога тек насталог политичког живота" (ст. 290.). Аутор донекде понавља овде оно што је говорцо у својој нрвој књизи о карактеру бугарског обрааовања; овде он још напомиње да се оно сада измењује од све јачега утицаја младе литературе, која несумњиво напредује, и од све већега броја образованијих младих људи. „Задивљава нас у ових људи знање језика. Мсточњак Је подигдот (многојезичан); и кад когод ') уБаз Киг81еп1ћит Ви1#а,пеп«, стр. 286—289 Ж овај ■ сви даад дигати иревођеви су непосредно снемачко^ Лрев.

зна, може бити, само неколико стотина речн и реченица из других језика, он их употребљава добро и поуздано. У школама, на пр. у Цариграду, учење језика за практичну употребу заузима значајно место. Турским многи владају потпуно, али је знање арапског писма, као и међу самим Турцима, мало раширено. У разговору се још чују многе турске пословице, говорни обрти и називи. Знање грчкога језнка, који је некада у трговачкпм круговима бно готово свпма познат, сада је са свим опало.... Опште је познат руски језнк; сви образовани људи, па и отворенп противнпци руске политпке, читају руске књиге и новине. Српски знају многи становници дунавских градова до Свиштова, због трговинских одношаја. Из времена емиграције раширено је знање румунскога језика. Од западних језика превлађује Францускп; за своју раширеност он је обавезан с једне стране цариградском „јевропском" друштву с његовим дппломатима, домаћим Французима из Пере и Галате („девантинцима"), и Француским школама и месним новинама, с друге опет стране — својој превласти у впшем друштву суседне Румуније и Русије.... Енглески је особито постао нознат из америчких школа. Знање немачкога језика шири се јаче тек у најновије време трговачкпм везама с Бечем и бугарским похођењем немачких школа у Аустрији, Немачкој и Швајцарској. Васпптаници руских школа, јамачно услед наставног плана тих школа, најмање су познати с туђим језицима, што се иоказује мало чудновато, кад се сетимо како је развијено знање језика у вишим круговнма рускога друштва; министри, на пр., ЈЈлнмент, Караведов, Икономов, Теохаров и др. говоре само бугарски и руски".... 1 ) „Достојан је признања патриотизам данашњих Бугара. Вековима су Бугарпна мало ценили, али то није сметало растењу полнтичке му самосвести. Продирање те самосвести у народне масе највећи је трпјумФ бугарскога покрета за посдедњих двадесет годнна пред осдобођењем. Ову љубав према отаџбини прати непресушни оптимнзам, којим је народ био задахнут и критичкнх година, као 1876. —1878. и 1885. Млад народ, као и млад човек, тврдо верује у своју срећу и у своју будућност. Као у свих малих народа с новим политичкпм животом, и овде је велика осетљивост нрема иностраним суђењима; свако неодобравање вређа их двогубо, и свака похвада цени се двогубо. »Купљење новчаних прпдога за буди какав циљ обично не доноси много. Бугарин нерадо дреши кесу са својим мучно зарађеним новцем, адн уме да чпни и веднчанствене поклоне. То доказују многе сјајне тестаментадне задужбине б\гарских патриота, који се обогатише већином у Румунији и у Русији. Реадка у Габрову издржава се већим делом из Фонда Априловљева; лекар Н-г Петар Берон (| 1871.) завештао је капитад од 400.000 динара на бугарске шкоде; трговац Петар Керемекчијев 300.000 динара на стипендије у нноараним великим школама; митрополит Панарет Рашов цело своје имање за гимназију и богоеловску шкоду у Трнову, и т. д.

1 ) Стр. 292. нем&чког наворнивд.