Просветни гласник

3*

РРГ'

Запамтите: Човек је створен да ради, као што је тица створена да лети. Радом износимо вредност онога блага, које је у нама., а без рада би то благо остало скривено. Ни један рад није недостојан човека. Вежбања. 1.) Шта значи радити? Да ли је то иото што и играти се? 2.) Докажите да су поолеци рада телесног ( физичног) и умног (интолектуалног) корисни. 3.) Која нам је корист од рада? 4.) Које врлине праге рад? 5.) Објасните, како с напретком образовања настаје и све већа деоба рада. 6.) Које су последице деобе рада ? 7.) Докажите примерима, да ни један рад није недостојан човека. IX. Тековина и штедња. Тековина је врлина, која је ћерка рада и смотрености; она води штедњи, а штедња богаству. С дана на дан, не бринући се за сутрашњи дан, цврчаше цврчак из познате вам басне. И ви зиате шта је наступило када зима дође. Цврчак без своје зимнице оде да проси у вреднога мрава које зрнце, да не би скапао од глади. Да је био вредан и да је текао као мрав, он би имао уштеде, провео 6и тиме зиму и не би морао тражити помоћи у другога. Штедња је такођер једна наша дужност. То не значи још, да ми треба да обожавамо новац. Новац није бог, он је слуга. Поштен човек се труди да својим радом осигура себи независност и угодан живот; али његове жеље су умерене; он не чезне за новцем, не тежи да се обогати случајно или на какав сумњив и непоштен начип. Често се дешава да се у друштву цене људи према ономе што имају, а не нрема ономе што су. Многи се удварају богатим људима не њиу ради, но ради богаства што га они имају ; да су ти људи сиромашни, удворице не би ни погледале на њих. Ну оно што ми треба да ценимо у богатих људи, није новац, већ поштен рад, којим су они тај новац стекли. Заиамтите добро ово: малих тековина нема. Једнога дана неки млад човек понуди се једном богатом трговцу, да ступи код њега у радњу. Трговац га не прими. Младић полазећи опази пред својим ногама једну чиоду. Колико њих на његову месту не би дало себи труда да се сагне! Боже мој, једна чиода! Та шта је то ! Али овај младић бејаше уредан и смотрен; он се саже и дохвати чиоду. И тиме је заиста ностигао велико добро. Трговац је то видео, изненади се, позва младића натраг и даде му место за које га је пре неколико тренутака одбио. .. И тај младић својом уредношћу, својим поштсњем, својим радом и својим течењем постигао је велико богаство. морала 19

Као што видите, дакле, малих тековина и нема; велика богаства потичу од малих тековина. Једна кап кише истина још није река, али капљице кише удружепе с капљицама кише чине мале потоке, а мали потоци велике реке. Зрно до зрна погача, камен до кама палача. Запамтите: Будите смотрени; мислите на сутрашњи дан; теците сваки дан ао нешто; штедите; чувајте се свих излишних издатака. Не дајте се завести никаквом лаком ни брзом добити, која је често варљива; таке добити нису увек часне. Не љубите новац самога новца ради. Ј>уг)ите у жељама скромни и умерени. Вежбања. 1.) Шта је тековина? — Шта је штедња? 2.) Које су послодице тековине и штедње? 3.) Који су трошкови излишни ? 4.) Шта греба чинити са својом тековином? Шта су штедионице ? 5.) Шта треба поштовати у богаотва?

4. 0 ДУЖНОСТИМА ПРЕМА ДРУГИМА. I. Узајамност. Наше дужности, као што нам је познато, састоје се у штовању човечје особе. Наши ближњп су особе као и ми; из тога излази да ми имамо дужности не само према себи, но и према њима. Ове дужности можемо поделити на двоје: једне налажу да не чинимо другима оно, што не желимо да се нама чини, и то су дцжности иравичности; — друге захтевају од нас, да другима чинимо оно, што желимо да се нама чини, и то су дужности доброчинства. Дужности човека нрема његовим ближњима су узајамне. Ја, на пример, не смем учинити вреда ни вашем живогу, нн вашој слободи, ни вашем имању, ни вашем гласу; ја треба да вам помогнем где год то могу, а ви од своје стране дужни сте да се исто тако владате и према мени. Ја имам виноград од сто мотика, ви од две мотике; плодови с ваше две мотике су ваше и ја их не смем дирати; ну плодови с мојих сто мотика су исто тако моји и ви их се не смете дотаћи; — за време жетве примим вас ја у своју службу; ви сте дужии да радите за мене, ја сам вам пак дужан вашу падницу; ви ми не смете отети не радећи део дана за којн вас ја плаћам, као што вам ни ја не смем дати мању надницу, но што смо је погодили. Сваки од нас дужан је да држи своју обавезу. Дужности доброчинства су исто тако узајамне као и дужпости иравичности, али ту треба да се разумемо. Људи су, по општем правилу, дужни 1едан другом помагати; ну они то не могу сви чи-