Просветни гласник
20
основи
нити на исти начин и у истој мери, јер су њихове снаге и њихове подобности различне. Прошле зиме разболе се стари ноћни стражар чича Јова. Као што је сиромах био, а без икога свога, он би за цело умрБо, да у његовом суседству не беше једна госпођа, која му поможе у свему, негујући га, купујући му лекове и дајући му храну. Сваког дана она га је нохађала. Чича Јова већ није знао како да јој захвали. »Ах I драга госпођо, никад вам нећу моћи вратити то, што ви за мене чинитеI и „Почекајте, чича Јово, ко зна шта још може бити," одговори му она. И прилика се заиста указа, да и чича Јова помогне својој добротворци. После неколико месеци извезе се она једном на колима ван града. Од једном коњи се уплашише и би и кола претурили, да се ту не деси чича Јова, који видећи у каквој се опасности налази његова добротворка, стаде храбро пред коње и сретно их задржа. — Он је вратио својој добротворци свој дуг, и ако не нстим новцем. Ето у чему се састоји узајамност у- доброчинству. Ми смо дужни чиннти један другом узајамне услуге, и на ма који начин враћати услуге, које нам други чине. Запамтите: Људи имају дужности један арема другом. Ове дужности делимо на двоје: једне налажу да не чинимо другоме оно, што не желимо да. се нама чини — то су дужнћсти иравичности; — друге захтевају од на с, да аостуиамо с другима тако, као што желимо да они с нама аостуиају — то су дужности доброчинства. Ове дужности су узајамне. Сви људи имају оне обавезе арема мени, које ја имам арема њима. Вежбања. 1.) За што сваки од нас има дужности према осталим људима? 6.) Како се деле те дужности према другима? 3.) Које су дужности правичности, а које доброчинства ? 4.) Иокажите примерима, шта је узајамност дужности ? 5.) Покажите, на којн су начин дужности доброчинства уаајамне. II. Штовање туђега живота. — Убиотво, лраво самоодбране, рат. Прво што смо дужни штовати сами у себи, то је нага живот. Прво што смо дужни штовати у осталих људи, то је њихов живот. „Не уби;" »аповед је та тако очигледна, тако природна, да није потребно ни објашњавати је; убиство је дело тако грозно, да је са свим излишно одвраћати вас од тога. Ни у ком случају, ако ти живот није у опасности, не убијај. Човек те је који наружио; ако друштво не може да га казни, пе одај се гневу, ни жељи за осветом, не уби тога човека ; живот човечји је светиња.
Твоја је аемља потлачена; смрт онога који је тлачи била би њезино ослобођење. Не уби га: живот човечји је светиња, Ну ако си нападнут, ако само смрћу онога који те напада можеш спасти свој живот, уби га; нападајући на твој живот он сс ставио ван закона; уби га, да не би сам умрво; ту имаш право самоодбране. јер и твој живот је светиња. На сваки начин треба добро да пазиш и да не схватиш криво ово право самоодбране, јер ти га смеш употребити само у крајњој потреби, кад је твој живот у питању. »А у рату зар није наша дужпост да убијамо непријатеље?« <(То треба чинити, заиста. На бојноме пољу војник је двоструко у праву еамоодбране. Он убија да би спасао свој живот; он убија да би одбранио отаџбину.« Ала је страшна ствар тај рат ! Он оружа људе једне против других ; он опустошава градове и села; он ствара удовице и сирочад; он чини да напредак науке и индустрије ступа у слуи^у пропасти човечјег рода. Залуд се покушавало да се докаже да је он користан, јер одржава мужанске врлине, одважност и пожртвовање. Зар се одважност само у рату може показати? Лекар, који остаје веран свом позиву у сред заразних болести, бродар, који се у море баца, да би спасао свог ближњега, зар то нису људи одважни, који ч без рата пркосе смрти? Требало би, дакле, осудити рат, да нам он не ставља каткад најсветије наше дужпости. И заиста, има разлике између рата и рата: има ратова, које воде кнежеви из сујете, из жеђи за славом и освајањем; ну има и ратова, у којима један народ брани своје нападнуто земљиште или своју угрожену слободу. Оваки ратови, ратови су свети; цео народ је тада у праву самоодбране. Омрт непријатељу / Ну и тада треба да се војник сећа да је човек и да се чува бескорисног задавања смрти. Убијати заробљенике или рањенике, давити жене или децу, то су сверепости, које се иикако не могу допустити' Запамтите: Не уби никад, оси.ч у случају самоодбране. Вежбааа. 1.) За што морални закон забрањује убиства и задавање рана? 2.) Шта се назива правом самоодбране? — ^оје су последице овога права и кад се сме употребити? 3.) У каквом рату је цео народ у праву самоодбране ? Примери из историје. III. Штовање туђе слободе. Сви се људи рађају слободпи; њихова је слобода један део њихове личности; по томе ја сам дужан штовати слободу својих ближњих, а они су дужпи штовати моју слободу. Ово се пије увек признавало. Некада, у старо доба, мислило се, на на жалост још и данас се у неким земљама тако мисли, да је слободно имати