Просветни гласник

основи

МОРАЛА

21

робова , којима господари могу по спојој вољи располагати. То је грдна заблуда. Залуд су миоги покушавали да оправдају робовање. Зар нам н. пр. победа над непријатељем даје права да с њиме располажемо по својој вољи, или зар се може одобрити то, што неки веле, да су многи људи нижа створења, која нису створена да заповедају, но само да слушај\? Непријатељ, и ако побеђен, човек је, и у њему треба поштовати човека. Зар не би било срампо убити непријатеља обезоружана? Исто тако је срамно и одузети му његову слободу. — Црни људи нису тако образовани као људи бсли, али за то још немају бели права да црнима господаре по својој вољи; ма да је црн, он је ипик човек, и у њему треба поштовати човека. У старој српској држави, и по осталим државама јевропским све до овога века, свн људи нису били потпуно слободни. Било је људи, који су били везани за земљу, на којој су се родили; они је нису смелп остављати, нити одилазити да се настане где хоће; ако је та земља била продана, и они су били продани заједно с њом; они нису били своји, но својих господара. Те невољнике ослободила је велика француска револуција. Најкасније су ослобођени у Русији (1861). Ропство и невољништво више не постоје: за- ! кони наше отаџбине и свих осталих просвећених држава дају права особи човечјој да управља сама собом, како она хоће. Али зар то право нема својих граница? Кад бих ја био сам на свету, ја бих могао чинити све, докле ми снага достиже. Али ја нисам сам на свету; ми живимо у друштву, а друштво састављају људп једгаки, који имају иста и једнака права. Кад вас двојица идете по једном путу правом линијом, али с иротивних страна, то ћете се на једном месту морати састати прса у прса, и ни један пеће моћи ни стопе даље поћи. Ви без сумње имате права да наставмте пут истом линијом; али ту је вас двоје с истим правом и пстом слободом; слобода против слободе; право против права; шта ту да се ради? Онај, који је јачи, да ли да настави свој пут преко тела слабијега? Не, сваки од вас мора скренути мало; ви ћете проћи један поред другога и наставити пут, ако хоћете, истом линијом. Ви знате како живе челе; ни једна од њих не господари у кошници по својој вољи; свака од њих има своју ћслијицу, које су све међу собом једнаке. Исто је тако у друштву. Наша слобода је ограничена слободом других ; сваки од нас пма, тако рећи, своју ћелијицу, коју окружују остале ћелијице. Ја сам у својој ћелијици слободан, остали људи у својим. Ја желим да у својој ћелијицн останем слободан, те с тога не смем одузимати слободу осталих у њиховнм ће.шјицама. Слободом ми је дато да чиним све што другима не би шкодило. К;<д бих хтео да чиним оно, што другима шкоди, тада би и други имали нрава да мени шкоде, и тада тек не бих био слободан. »Што писи рад да ти чине други, не чини другима." Хоћете ли неколико примера, да видите како слобода других ограничава нашу слободу ? Ми но

смемо закрчити друмове ни путове, јср су они својина свију људи, а крчећи их ми пречимо остале људе да се њима смуже. (Сећате ли се примера из српских пародних несама?) Ми не смемо нарушавати мир других певајући, вичући и лупајући у свако доба. Ми не смемо задржавати друге у њиховом раду, нити их терати да раде оно, што ми или како ми хоћемо. Запамтите: Ми смо дужни штовпти слободу својих ближњихињихов рад, којим се та слобода онитује. Олобода наша није без граница, него ;е ограничена слободом других. Ми се не смемо огрешити никад о слободу другога. Вежбања. 1.) Шта је ропсгво и невољништво ? 2.) За што их морал осуђује ? 3.) Покажите како слоиода других ставља границе нашој слободи. Изнесите пример узојамног ограничења. IV. Властитоет. Крадљивци се затварају. То је са свим правично, јер ко се маша туђег имања, тај заслужујс казну. Властитост свачија је света и неприкосновена, као год и особа човечја. Одмах ћете то разумети. Има људи богатих и људи сиромашних, а по свој прилици и биће их увек; али инак зато ни један се човек не рађа без нчега. Да, драга децо, сваки је човек од рођења власник свога ума, свог рада и своје снаге, а том властитошћу стиче он све друге, као земљу, земаљске плодове, новац. Ваши родитељи купују на тргу сира и зеља. Сир и зеље не долазе на трг сами од себе; да бисмо их могли добити, требало је краву водити па пашу, неговати је у штали, мусти је, млеко тући ; требало је обрађивати градину, сејати, заливати, плевити, Све је то рад. Чији је тај рад ? Онога, који га је извршио. Е, лепо ; према томе и оно што се тим радом произвело, онога је чији је и рад; исто тако и новац, који он добива за производе свога рада, исто тако и све оно, што онтимновцем себи прибави. Запамтите добро ово: Свака властитост долази од рада; сваки радјекорисно вешбање нашега духа или тела; сваки човек је законити власник свога ума и својих мишица; према томе је он и власник свега онога што производи својим радом. Као што властитост долази од рада, тако исто и вредност ствари расте што се већи рад троши око ње. Јесте ли виде.ш гвожђе необрађепо? Да ра извучемо из рудника — требало је рада; — тај рад је једна вредност; — та руда се топн у ливницама — нов рад, вредност друга; — стопљена руда се кује — нов рад, вредност се повећава; — сковаио гвожђе се кваси — иов рад, вредност и опст већа; — од тога се реже челик и струже — пов рад, вредност још већа. Тим се рад'дели,