Просветни гласник

22

тако рећи, на слојеве. и што је слој виши, то је и цена већа. Ако чујеге који пут да је властитост крађа, а ви одговорите само: не, властитост је рад, и то рад нагомилан. Истина је, да су многи људи богати, а нису ништа сами радили и зарадили. Па откуд им то имање? Од шихових родитеља, није ли тако ? Па лепо, али овима није пало то пмање с неба ; они су га створили радећи, текући и штедећи; имаше је то њихово дело; опи су га створи.ш својим рукама, и они су имали права да га наследством пренесу на своју децу. Ми смо дужни дакле исто тако штовати и наслађено имање као и оно, које је производ нашег личнога рада. Али имање, ма како било велико, не може се само очувати. Да би се очувало наслеђено имање, потребан је и опет рад; без тога и највеће имање пропада и прелази у туђе руке. Толико је примера било да су богати наследници дошли до нросјачког штапа, а имање да им је откупила пређашња сиротиња, која се уздигла радом и штедњом, и која је код њих можда била и у служби. Запамтите: Властитост смо дужни аоштовати, јер је ароизвод рад а, а ра<), аошто је норисно вежбање духа или тела, ио закону арииада ономе, ноји га врши. Везкбања. 1.) Шта значи бити власник? 2.) Чега је оваки човек власник од природе ? 3.) Покажите примерима како рад производи властитост ? 4.) Покажите како са вредност ствари повећава што је више рада утрошено око њих ? 5.) Да ли је пррнос имања наслеством законит? 6.) Докажите како се имање, радом стечено, без рада губи и пропада ? V. Дужности позива. Ком ћете се позиву одати децо моја? Ви то дабогме не знате још. Али ^а ком се позиву о^.ли, ви ћете имати дужности у њему. Занимања су многа и разна у друштву, које је тако састављено као наше. У нашем друштву има земљорадника; за тим радника, као што су столари, ковачи, зидари, дрводеље, колари н многи други; па трговаца и иидустријалаца, један тргује овим, други оним, један производи ово, други оно; па Јавних служитеља, као што су поштари, телеграФисте, учитељн, чувари нутова, мерници, судије и остали чиновници, и најзад има и занимања слободних, као шго су адвокати, лекари, вештаци (вајари, сликари, музичари, глумци), научници и књижевници. Свако занимањс доносп користи ономе, који се њиме бави, па било то редовна плата, награда или почаст. Вио то појединац, друттво или држава, ми смо дужни да им дамо свој рад за оно, за што

нас плаћају. Обућар ради обућу појединцу, који му за тај рад плаћа; председник и чланови општинског суда врше послове општинске, и општина им за то даје награду, о држава плаћа среске, окружне начелнике и остале своје чиновнике да врше државне послове. Оликарима за њихове слике, књижевницима за књиге које пишу, дају појединци, друштво и.1и држава награде или почасти. Ма којим се ви послом бавили, вама је дужност да га вршите брижљиво, тачно и уредно; вршите га трпељиво, вољно и поштено. Ако вам се који пут рад учини тешким, то помислите да сте га сами изабрали или примили, и да сте према томе дужни испуњавати га као што треба. Ну ире но што изаберете себи, или се примите ког занимања, то испитајте добро своју снагу и своје скадности. Сва занимања нису једнака, те с гога ни дужтости иису у сваком занимању једнаке. Надничар је извршио своју дужност према ономе који га плаћа, ако је савесно испунио дан радом; радник, ако је свој рад изврлио савесно. Али многа занимања ишту од нас силна труда; она нам стављају на супрот многе опасности и траже чак и жртве од нас. Падала киша, снег, или духао ветар, писмоноша је дужан да разноси писма баш као да је и најлепше време. Падала киша, снег, или духао ветар, машиниста и ложач на железници дужни су да остану на свом месту, као војник на стражи; они ие смеју оставити воз, па чак ни онда, здо воз срља у опасност. Трговац је дужан да одржи своје обавезо, па ма га то довело до пропастп. Капетан на лађи мора остати, када опасност прети броду, еве дотле на њему, док се и последњи путник не искрца, па ма морао и ногинути. Лекар не сме побећи из града, у коме влада зараза, па ма се и сам заразио. Официр, као и сваки војник, мора и на најстрашнијем месту постојати. Кад стуиимо у какво занимање, тим већ дајемо ми реч, да ћемо га вршити савесно. Ту реч пе смемо никад погазити, него јој морамо остати верни до краја. Запамтихе: Исауњавајте тачно све дужности свога занимања. Пре но што се иримите ног занимања исаитајте своју снагу и своЈе аодобности; или кад га се једном иримите, извршујте све дужности, аа ма како оне биле оиасне, иа ма какве жртве оне искале. Вежбања. 1.) Покажите да свако занимање има својих дужности. Наведите примере. 2.) Које су опште дужности сваког занимаи.а? 3.) Да ли сва запимања ишту једнаке дужности ? Да ли смо дужни у извесним случајевнма жргвовати своје пмање и себе зарад свога заиимања ?