Просветни гласник
2
ГЛАГ0.1Н У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗНКУ
којих је подмет једно лице, које врши радњу на себи самом, а узајмично-повратни глаголи означавају да више лица раде узајамно једпу радњу једно на другоме. Нааомена. У гдекојим граматикама деле глаголе још и на тране и безличне. По момо мишљењу, трпних глагола, с нарочитим.обликом, нема у Францускоме језику. До душе, има трпнога стања, али оно је само засебни облик ирелазних глагола. Што со тпче безличних глагола, и њих, у граматичком смислу у Француском језику нема, јер уз тако зване безличне глаголе стоји увек граматички подмет И, на пр. Н Гап1;, Ц р1еи1;, П §те1е, и т. д. Б. Глагодски облици. Глаголски облици јесу оно стање глаголско у коме се опи јављају у реченици; и да бисмо то стање познали, треба да проучимо код глагола ове облике: лица (регаоппез), бројеве (потћгез), времена (<;етр8) и начине (тоДев}. а. Лице је појмст који врши радњу глаголску, 11ли који се иалази у стању које глагол обележавп. Лица има, као и у српскоме језику, три у једшши и три у множини: ирво, које говори; друго, коме се говори; треИе, о комо се говори. б. Бројева нма два једнина (вт&иЦег) и множина (рћше1). в. Времена су они глаголски облици, којима се казује кад се догађа радња исказана глаголом. Па како све што се догађа може да се догоди, према опима који постоје, у прсшлости, садашњости и будућпости, тако и за исказивање временд у које се догађа радња глаголом исказана постоје три главиа времена: садашње, ирошло и будуће. г. Начини су они глаголски облици, којима се глаголи служе да представе стање или радњу глаголску на известан начин. У Француском језику има пет начина: неодређени (ГтГтШГ), одређени (ПпЉсаМђ, иогодбени (1е сопс1Шоппе1), савезни (1е зићјопсШ или 1е сопјопсиђ и за иоведни (ПтрегакЈГ). Начин неодређени зове се још и безличан (тос!е нпрегвогте1), јер се њиме не казује ни број ни лице подмета. Остала четири начина зову се лични, јер зависе од лица у комо је подмет. а. Неодређени начин исказује радњу глаголску у опште, без обзира на радно лице, и т. д. Њиме се само именује радња глаголска, и с тога се он може сматрати као глаголска именица. Неодређени начин има три проста времена: Ггп/гпШ/' а.1>8о1и: сћагЛег, певати; 1е рагИсгре ргевепГ: сћаШаШ, певајући; 1е рагИсгре раззе: сћап1;е, певао; и два сложена в))емена, која се употребљавају као подређена речснпца, у сложеној реченици: раазе: ал ојг сћапЈе (у вези са аргез, на пр. аргеб алојг сћап1;е, по што је певао) ;
1е рагИс1ре ргезепГ сотрове: ауап^ сћап1;е, (кад је певао, као подређена рсченица за врема). б. Одређени начин (ГтсћсаШ) служи на то, да се њиме искаже оно што је било, што је сада, и што ће бити. Овим начином одређује се и време радње, и лице које ради, с тога се он и зове одређени или иоказни. Овај начин има четири проста времена, и то: 1е ргеаепГ садашње, ПтрагЏи пређашње несвршено, 1е раззе Ле/гт пређашње свршено и 1е [и(иг &1тр1е, прво будуће; и четири сложена, и то : 1е разаб 1пс1е[т1 прво пређашње сложено, 1е р1и8-дие-раг(а11 друго пређашње сложено, 1е рааае ап1епеиг друго пређашње сложено, 1 ) и 1е ј'и1иг апИпеиг друго будуће. в. Ногодбени начин (1е соп(1Шоппе1), означава, као и у српскоме језику, радњу чија је бптност везана за нзвесну другу радњу, која је њена погодба. Овај начин има два времена: 1е ргбвеШ садашње (просто), и 1е ра883 прошло (по своме саставу сложепо време). Наиомена. Овоме начину извесни граматичарн додају још једно време 1е зесопб, раззб &и сотИНоппе1, које се образује од времена Птраг[аИ Аи виђјопсиј' помоћног глагола, и раНгсгр-а раззе глагола који се мења, докле га други са свим изостављају. Међу тим, Факат је да оно постоји, као што тврди овај прнмер из једнога путопиеа: „Е1; 1а та180п! Уоив Геи881ег рпзе роиг ип агзепа1 ! 1< (А кућа! Та ви бисте је сматраш за оружннцу!). г. Савезни начин (1е бићјошШђ служи на то, да се њиме пскаже сумња, жеља, воља, страх, иосредно заиоведање, и т. д. Савезни се зове с тога, што се пред свима његовим облицима налази свсза дие (да). Он има четири врсмена; два проста: 1е ргевепГ садашње, и ПтрагГаИ пређашње; и два сложена : 1е ра88& прошло, и 1е 'р1и8-дие-раг[аИ давно прошло д. Заиоведни начин (ПтрегаШ) служи на то, да се њиме искаже заповедање, мољење, нуђење, и т. д. Он има само један облик, који је прост, и за који нема нарочитог назива, већ се зове именом самога начина Птр6гаН[. В. Деоба врелена. Сва времена, према начину њихнога образовања, деле се иа две гомиле, на времена ироста, и времена сложена. Проста времена постају додавањем наставака основи, на пр. је раг1-е, поиз сћегс! т-опз, уош Ггои^-е 2, и т. д. ') Ма да се рТив-^ие-рагГаИ н раззе апИггеиг у српскоме преводе подједнаво, у оранцуском језику њнхна је употреба са свим различна.