Просветни гласник

ФРЛНЦУСКЛ И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

5?5

постапе све. па је и постао. С тога што је трећи сталеж имао од револуције највише да добије, ои се на]више и ангажовао. Када јс стекао све. он не беше више пријатељ даљих новина. Он је постао и реакционаран. А већи део сељака, који се куповином црквених имања обогатише иди окућише, постаде равнодушан према револуцији, па чак м конзервативан. Њима је био потребан мир, а не даље рушење револуције. Они се сада бојаху, да у револуцији не изгубе и оно што су стекли њоме. Плебисцитом примио је народ француски устав од 1795. г., а плебисцитом уведена је и монархија. Три и по милиуна грађана гласало је за Нанолеона Бонапарту. Ма како се мислило о притиску озго, ипак се не може узети као извештачено и изнуђено. Вуржо-а и поседник надаше се да ће империја донети мир и учинити крај унутрашњим трзавицама. У колико је то њихово надање било оправдано, време је то доцније показало. Доста сличну улогу играо је трећи сталеж у револуцији. Само што овде не улажаше у борбу тре^и сталеж, да осваја, јер је и он пређе признат као политичка чињеница, већ да брани своја политичка права. Племство је и пређе у Енглеској било ограничено уставом и краљем, и не беше, дакле, самовласно као у Француској, већ је сносило државне терете као и трећи сталеж. С тога грађанство није одрицало опстанак племству, него је мирном еволуцијом а не револуцијом потискивало га с његових позиција. А главни покретачи револуције и радници и једној и другој беше грађанство. Пуританци имађаху највише присталица у буржоазији, па тако и све странке у револуцији француској, изузимајући једино јакобинце. Шта је створила Француска револуција иа рушевинама старога друштва? У почетку ове теме, у првом одељку, ми смо изнели стање јевропскога друштва У средњем веку. То смо стање карактерисали као умно и материјално ропство. Дух новога века хтео је да потпуно рашчисти с тим, али је човечанство успело тек у ФранЦуској револуцији. — Сетимо се стања јевронског друштва пре револуције. У средњем веку у религији господарио је аукторитет. Противу њега устала је реФормација и успела је. Али као сваки победилац, она је хтела ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ 1892.

да сачува оно стање, које је она створила ; и место паие дошла је библија. Индивидуална слобода мисли, призната од реФормације у нринципу. имала је сада да трпи од аукторитета библије. И реФормација се не одликоваше религиозном толеранцијом. Интереси религиозни беху још довољно јаки, те су још могли да владају умовима. Религиозна слобода још не беше стечена. У материјалном свету, и ако је Феудализам почео да опада, и ако све већма нестајаше средњевековног ропства, ипак Феудали беху још веома моћан друштвени Фактор, слободан од државних терета. Бирократија. која се у тај мах увођаше, била је већином из племсгва. Најважнија места у друштву заузимаху племићи. Трећем сталежу још не беше Формално и правно признат његов Фактички значај. Племство и свештенство и сада беху привилеговани сталежи. Маса народа, и ако не беше роб, беше потпуно бесправна, сношаше све несносне терете Феудализма, и плаћаше грдне дажбине. У индустрији и занатима видимо опет онај кастички дух средњега века — привилегију и монополе. ЕснаФи су кочили сваку слободу покрета, кроз прави пургаторијум морао је да прође, па да постане мајстор. Све је ово изменила Француска револуција. Она је друштву дала други тип, елементе друштвене другачије распоредила. I. У политичким односима. : 1.) народни суверенитет. Ми смо имали прилике да напоменемо, како суверенитет масе вазда постоји, и у тиранији, и у слободи, и у демократији, и у аристократији. Изгледало би да овим иротивречимо себи. Не. Суверенитет народа сада је само јавно признат, дато му је и Формално право. Народ је сада и хтео и могао, да свој суверенитет употреби у своју корист и онако, како он за паметно нађе. Историски развитак донео је собом, те је се свест код масе јаче развила, те је свеснија свога суверенитета постала. И то јој је признато у БесЈагаИопе с!е сЈгоЛз с1е Рћотте е! <1и С1к >уеп — у чл. III. Д^е рппаре с1е 1;ои1.е 8оиуегате1е гееМе еззепМеПетеп!; Љгш 1а паМоп. Ми1 согрз, пи1 тс1шс1и, пе реи1; ехегсег сГаикоггке диГ п'еп етапе ехргевбетепк" ; и у чл. 1-.а 1о1 ез!; ГехргезвЈоп (1е 1а уо1оп!;е депега1е. Тои8 1ез сИоуепв оп! сЈгоИ с!е сопсоипг регвоппе11етеп1; ои раг 1еигз гергебеп1ап1;8 а аа 68