Просветни гласник

526

ГогтаИоп." И последице овако Формално и иравно нризнатога суверенитета биле су ове: краљ је сада владао и «раг 1а уо1оп!е паиопа1е м , а не само по «милости божјој" као дотле. Од сада владалац сам није могао ударати нове намете, ггорезе, и друге дажбине, да објављује рат и закључује мир, да склапа трговинске и друге уговоре, није могао више бити неограничени господар личности и имања својих поданика. Није могао бити неограничени господар државних новаца и трошити их по своме ћефу и на своје приватне потребе, већ му је за то одређена Нз1е сјуЛе (прва цивилиста износила је 25,000.00(Ј !ге.). Једном речи, место самовоље и ћеФа једнога човека стављена је воља закона, воља народа. Конституционализнм је био дакле природна последица признатог народног суверенитета. Револуција је била изабрала републику као политички облик друштвени. Али логика историје није допустила тако нагао и брз прелаз из крајности у крајност, из апсолутне монархије у демократску републику. Апсолутизам је срушен, али и република није победила, већ уставна монархија, а то је и средина између апсолугне монархије и демократске републике. Уставна монархија (на континенту, и то после упорне борбе у револуцији од 1830. и 1848. г.), тековина је Француске револуције. Колику и какву је радикалну промену Француска револуција у јевропском друштву учинила, најбоље нам казује овај Факат: ире револуције беше само једна држава (изузимајући Швајцарску), уставна у Јевропи, и то не на континенту. већ на острвима Велике Британије, а све остале бејаху неуставне — апсолутне, а сада су све усгавне (узимајући овде и Турску, која је истина само по имену), осем једне апсолутне — Русије. Онако као што је на један век нре револуције Француске било апсурдно озбиљно помишљати на могућност уставне монархије, онако је и сада, на један век после револуције, апсурдно помишљати на могућност апсолутизма. 2.) Лична, и имовна безбедност — дакле индивидуална слобод а. То је оно што у сваки модерни устав улази као најпотребније право грађанина једне земље. Разуме се да оно има везе с оним првим — сувренитетом народа, јер су једно без другога апсурдни. Индивидуална слобода гарангована је у свима

уставима Франц. револуције, и у VII. члану декларације човечанских и гра1)анских права: «N111 ћотгае пе реи!; екге ассизе, агге1е ои с!е1епи дие с!ап8 1е8 саз (Шегттеа раг 1а 1о1 е! 8е1оп 1ев Гогтез СЈи^еПе а ргевсгИев. Сеих ди1 аоШсИеп!;, ехресНеп1;, ехеси1еп1, ои Гоп^ ехеси1ег 1ез огЉез агћЈкгаЈгез, <1о1уеп1 е!;ге рип18. И И имовна безбедност у чл. XVII. деклар. чов. пр. 3.) Правна једнакост. (( ^ев ћоттез пајвзеп! е!; с1етеигеп1; Нћге ећ е§аих еп ЛгоИв. 1^е8 (НзИпсИопе 80с1а1е8 пе реиуепк е1ге 1опс1ее8 дие 8иг ГиШИе соттипе", — гласи I. члан декларације чов. пр. 4. августа 1789. учињен је крај Феудализму, а декретом од 19. јуна 1790. крај наследном илемству. Збрисане су сада све титуле, и не беше више племића, гроФова и т. д., ни несносних терета Феудализма, ни десетина, ни других неправичних дажбина, које смо помињали. Сада су сви били једнаки и у правима, и у сношењу државних терега — сада су сви само грађани. II. У религији. Француска револуција учинила је крај религиозној интолеранцији и Фанатизму. И данас у свима модерним уставима гарантује се слобода вероисповести. Религија није данас оно што раздваја људе. «^и1 пе (ЈоИ е!.ге 1пдше1е роиг 808 орт1оп8, тете геН§1еи8в8, роигуи дие 1еиг ташЈезМоп пе 1;гоић1е раз Гогс1ге е1аћИ раг 1а 1о1 м , — гласи X. чл. дежлар. чов. пр. Устав од 1791. допустио је слободу мшпљења и слободу штамие. Сваки има права да збори како зна, да мисли како може, да пише како уме, и да своје идеје даје јавности путем штампе. Нема цензуре, нема превентивних мера! То је укинуо устав од 1791. г., а то и данас модерни устави гарантују. Гоњеним протестантима враћена су декретом од 2 4. децембра 1789. одузета им политичка права, а 10. јула 1790. г. наследницима одбеглих протестаната повраћена су конфискована имања. Па и сиромаси Јевреји изједначише се у политичким и религиозним правима осталих грађана, и од сада не беху више „Јевреји" (у смислу средњега века), већ посташе грађани. Свештенство је престало бити сада сталеж друштвени, него је увршћено у бирократију, с уредном платом — издржањем из државне касе, имања црквена распродата су, и укинути сви десеци