Просветни гласник

КРЛТКИ ГДАСОВИ О ШКОЛАМА

579

.1ети је само, да се на шабачку гимначију и београдску реалку, која је пре кратког времена имала сличну прославу, угледају и остале наше просветне и културне установе. Ј.

Број наставника у немачкнм универснтетима. — По прегледу, објавл>еном у »Университетском Календару« од проф. Ашерсона, има сада на немачким университетима у Нимачкој, Аустрији и Швајцарској свега наставника (редовних и ванредних проФесора, доцената и асистената): ј Берлину 356; уБечу 320; у Лајацигу 195; у Минхену 165; у Хнли 139; у Братислави 138; у Бону 126; у Штразбургу 122; у Гетингену и Хајделбергу по 120; у Цириху 119; у Берну 113; у Прагу 108; У Фрајбургу и Грацу но 106; у Кеншсбергу 95; у Јени 94; у Марбургу 93 ; у Тибингену 91 ; у Килу 88; у Грајфсвалду 84; у Мнсбруку 80; у Вирцбургу 74; у Гисену и Ерлангену по 64; у Ростоку 45; у Минстеру (Академија) 43; у Черновићу 39; у Фрајбургу (Швајц.) 38; лицеј у Браунсбергу 9. — Свзга 3674 наетавника. _____ (ГНЛа?.) Хрватска просвета. — Хрватска земаљска влада издала је недавпо своје „Извјешће о стању школства у Хрватској и Славонији свршетком школске године 1889.-90.«, из кога се виде ови подаци о хрватском школовању и о културним заводима. Свршетком поменуте школске године било је у Хрватској и Славонији заједничких верских и приватних основних школа 1.259; од њих је било заједничких 1.197, верских јавних 39, приватне 23. Број школа умножио се према год. 1885. за 24, а у истини су основане за носледњих пет година 42 нове школе, Највећи је прираст школа био у жупанијама модрушко — ријечкој , загрепској , пожешкој и вировитпчкој, најмањи у жупанијама вараждинској и личко — крбавској. Од 1.259 школа било је 78 дечачких, 87 девојачких, 1.094 мешовите. По наставном језику било је хрватских (или српских, Ур.) 1.189, 1 емачка 51, мађарских 15, русинске 2 и словачке 2. За издржавање основних школа и учитељскога особља потрогпепо је у школској години 1889.-90. 1,456.833 Фор. 64 новч. ; према год. 1885. нарасли су трошкови на 198.169 Фор. 95 новч. Кад би се васколикп трошак разрезао на свеколико становништво (2,183.750), на сваког би становника дошло годишње по 67 новч.; — Основне школе биле су смјештене у 1283 школске зграде, од којих је би.10 1.176 властнтнх и 107 најмљених. У тим школама су радиле 1.924 учитељске снаге, за 142 особе више

од год. 1885. — Врој деце на полазак школе обавезне износио је 2 52.807; полазила су ишолу 165.253 а нису полазила никакве школе 87.554 школска обавезника. Виших је основпих школа било 19 на број, са 140 места учитељских, а трошкови су за њих износили 107.(98 Фор. 51 новч. Полазило је четирн горња разреда виших пучких школа 1.639 деце, и то 583 дечака и 1.056 девојчица. Шегртских пнсола било је 29 са 112 разредп; у њпма бејаху 3.153 шегрта. У тим школама службовао је '231 учитељ. Потрошено је на шегртске школе 4"),114 Фор. 50 повч., на једнога шегрта просечно 14 Фор. 31 новч. Забавишта било је 20 са 870 деце, а чувалишта 12 са 395 децо. — Учитељска мировипска накнада броји 957.713 Фор. 83 новч., а умножила се за последљих пет година за 302 026 Фор. 53 новч. Школских је књига земаљском накладом печатано од 1886.- 1890. у свем 788.000 примерака, у залихи су остала год. 1885. прпмерка 58.564; од тога је продан 784.671 примерак, те остају у за.шхи 61.8УЗ примерка. За књиге је утрошено 162.553 Фор. 44 новч., а продајна вредност бесплатно раздељених књига износила је 44.497 Фор. 6 3 новч. У Хрватској и Славонији постоје 4 учитељске школе, п то 2 земаљске (у Загребу н Петрињи) и 2 конФесионалне (у самостану С. С. милосрдница у Загрсбу и српска учитељска школа у Карловцу) са 41 учитељском силом и 360 учитељских приправника и приправница. За издржавање учитељскпх школа и спојених с њима вежбаоница издато је 31.885 Фор. Даље постоје 2 трговачке школе (у Загребу и Земуну) и 2 зборне трговачке школе (у Загребу и Вараждину), као и ове стручпе гаколе: 2 господарске школс (кр. господарско и шумарско училиште у Крижевцима и ратарница у Пожези), земаљску обртну школу у Загребу, 6 дрворезачких школа, 7 школа за плетење кошара, часовничарску школу у Огулину, 2 ткачке школе, У наутичкој школи у Вакру било је 11 учитељских снага, 28 ученика, а трошкови за издржавање су износилн 11.820 Фор. — Школа за женски ручни рад има у свем 8, музичких школа 6. — Поменуте школске године било је у Хрватској и Славонији 16 средњих училишта, и то 8 великпх гимназија, 4 реалне гимназије, 4 реалке. У средњим је ^чплиштима била 281 учитељска снага, од тих је 41 подучитељ, 240 правих учптељоких снага; редовитих учитеља 190, а намесних 50. У средњим је училиштима био уписан 4.0 11 \чеппк, н то у гимназијама и реалним гимназнјама 3.173, у реалкама 868, а у заводима је