Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧВЖИТч

580

остао до конца год. 3.621 ученик. Трошкови издржавања свих средњих школа износе 338.299 Фор. 55 новч. Обука једнога ученика у средњим училиштима стоји у опште 93 Фор. 42 новч.; обука једног ученика у гимназијама 88 Фор. 87 новч , а у реалкама 110 Фор. 51. новч. За последњих нет годипа издано је за средња училишта 47 књига у 1 45.300 примерака, па је с .ч старом залихом било свега на распродају 250.56 ^ примерака; од тих је књига продано 117.617 примерака за 74.050 Фор. 45 новч. Заобразовање католичкога свештенства постоје осим богословскога Факултета у свеучилишту загрепском још бискупски богословски заводи у Ђакову и Оењу, а за образовање источно-православног свештенства има богословски завод у Карловцима. Богослова било је год. 1890. у свем 308 на броју. Свеучилишна је библиотека бројила концем год. 1890. у свем 80.447 свезака књига. У свеучилишту било је 47 учитељских снага, 363 слушалаца. Свеучилишна заклада имала је концем год. 1890. главницу од 565.702 Фор. 52 новч., а заклада за оснивање медицннског Факултета главницу од 129.974 Фор. Трошкови за уздржавање свеучилишта износили су 104.455 Фор., и нрема томе стоји обука једног слушаоца на свеучилишту 287 Фор. 72 новч. Даље има 10 хуманитарннх завода, и то: земаљски завод за глухонеме у Загребу , чавод за глухонеме у Митровици, сиротиште у Осеку, Јелачићево сиротиште на Јосиповцу у Загребу, два надбискупска сиротишта у Загребу и Пожези, благодјејаније у Карловцима, Ожеговићев конвикт и кр. конвикт у Загребу. Културних завода има 5; народни музеј у Загребу, хрватски педаг. књижевнп збор, Друштво св. Јеронима, Матмца Хрватска, Југославенека Академија знаности и умјетности. — Трошкови за издржавање целога народног музеја износе на годину 15.989 Фор. Педагогијско-књижевнн збор нздао је од год. 1886. у свем 52 књиге у 131.000 примерака, го шшн>е 7.000 примерака. Продајна вредност књига, што их је збор издао и које су концем год. 1890. остале у залихи, износила је 18.224 Фор. 10 новч. Зборова главница износи 25.600 Фор. Збор је са 25.000 Фор. сувласник „Хрватског учитељског дома" који је хрватско учитељство саградило у Загребу трошком од 100.000 Фор. — Имовина „Друштва св. Јеронима« износи 124.580 Фор. 33 новч. Друштво је за пет последњих година печатало 283.600 примерака разних књига. Трошак за друштвену кућу прорачумат је на 75.000 Фор. Чланова је биш уиисано концем год. 1890. у свем 9.194.

»Матица Хрватска* издала је за иоследњих 5 год. 41 књигу у 301.000 примерака, с трошком од 109.377 Фор. 71 новч. Број чланова износио је год. 1890. у свем 7.787. Целокупни главнични иметак „Матице" пзноси концем год. 1890. — 126.119 Фор. 09 новч. Југославенска академија издала је од год. 1886—1890. двадесет и седам свезака „Рада" (од 78. до 104.), шест књига «Старина*, пет свезава, ,)Могштеп(;а зрес^апНа Мз^опат 81ауогит тегкНопаПит", једну свеску „Мопитеп1а Мб (;опсо-јипсНса 8 (хрватски писани закони). Осим тих зоорника издала је академија више посебних дела. Књижнице академије броје данас преко 25.000 књига, преко 1.800 рукописа, а до 25.000 различних листина. Главница академијске закладе износи 413.008 Фор. 72у 2 новч. Матица хрватска расписује за ову годину два књижевна стечаја, на које скреће пажњу прииоведачима, а особито на књижевнч стечај из Вебер Ткалчевићеве закладе. „Матица хрватска", желећи подстаћи писце на обрађивање историјског романа, огласила је при расписивању награде из Вебер Ткалчевићеве закладе, да ће код награђивања из ове закладе дати првенство ваљаној приповетци из хрватске историје, па ју је вољна — ако обухвата и само десет штамп. табака — поред закладне награде од 300 Фор. наградити још и посебиом наградом из својега редовног дохотка.

НАУЧНИ ПРИЛ0ШЦИ Нов микроскоп. — У Рое11ег-ову физичком заводу у Минхену израђен је један микроскоп ванредно велики, за изложбу у Чикагу. Стао је 44.000 дпнара, а увећава пречник посматраним иредметима 11.000 пута. Електрицнтет нгра важну улогу при употреби ове горостасне справе, јер се њиме осветљавају предмети, унесени у овај мнкроскоп ра 1 ,и огледа. Јачина произведене светлости, коју одбија једно огледало, равна је јачини светлости од 11.000 запаљених обичних свећа. (Јоигп. Лез 1т1). Вештачки рубини. Вештачко произвођење ммнерала од великог је значаја за генезу природних минерала. Подешавајући силе и агенсе при синтетичким огледима, у праву смо да изводимо закључке, да семинерали под истим погодбама стварају и у самој природи. — У вештачкој продукцији драгог камења, велики је напредак учињен радовима г. г. Фреми- а и Вернеј-а , који су изнели своје вештачки добивене рубиие 10. новембра 1890. год. у седници иариске