Просветни гласник

науши прилошци

581

Академије. При раду овоме, желећи да добију што веће комаде, они су иоступали са свим другојачије него у ранијим покушајима својим. Место апсолутно чистог каолина, користили су се сада жареним калцијум-карбонатом. Овај додатак не мења никако чистоћу кристала, већ шта више, калијум потпомаже. Пређе су мешали суспстанције из којих се граде рубини, а сада употребљавају одвојепи материјал, остављајући само да узајмично утичу гасови и паре, што се том приликом развијају. Раније загревање, 24 часа, продужили су на недељу дана. Г. г. Фреми и Вернеј мисле, да би знатно утицало на величину кристала, кад би се процес жарења продужио на више месеци. Да би се жељени циљ постигао, требало је са свим изменити материјал загорење и пећи, у којима се оно врши. Употребљене тегле издржале су, без икакве промене, температуру од 1300°, ау времену од недеље дана. Како су оне, овом приликом, имале врло велике димензије, то се операција није ни могла вршити у лабораторији, већ у Фабрици стакла г. Ааера. Многи кристали рубина, особинама својим, указивали су на саФир. Као год што се у природи находе рубини, који чини прелаз ка саФиру, и с местимично плавом бојом, исто су тако и творци њихови, г. Фреми и Вернеј, нашли у тегли, поред црвених рубина, и љубичасте и плаве. Било је кристалних плочица, где је једна страна била обојена црвено, а друга плаво. Оглед је овај несумњиво показао, да боју рубина и саФира производи исти метал — по свој прилици разно оксидисани хром. Најзад ваља напоменути да, према уверавањима Фремија и Вернеја, вештачки рубини имају исту тврдоћу као и природни, и да се могу употребити за исте техничке циљеве као и ови. (Ма 1игч>. КипЛвсћаи.) П. 0 атомској хежини Флуора. X. Моасан, који је стекао највећих заслуга својим детаљним штудијама о Флуору, публиковао је скоро (у Сотр1 ;е8 гепЉш, 1890., Т. СХ1., р. 570), један рад о атомској тежини овог елемента. Фреми је нашао, да је атомска тежина Флуора 18 ,85, а Ремсен 19 ,05. Моасанови подаци варирају дакле за једну јединицу првог децимала. Да би дошао до што сигурнијих бројева, Моасан је предузео нова испитивања. Зарад тога употребио је он Флуорнатријум, КаР, Флуоркалцијум, СаР 2 , Флуорбаријум, ВаР. Измерену количину ових соли раставио је он, у малој платиненој реторти, концентрованом сумпорном киселином, загревањем је истерао образовану Флуороводоничну киселину и заосталу сумпорну, на онда заостали сулФат измерио. — Растављањем натријум-Флуорида добивене су вредности између 19 ,04 и 19,08. Четири огледа просветвц глаоник 1892.

с калцијум-Флуоридом дали су вредности између 19,02 и 19,08, а пет с баријум-Флуоридом бројеве између 19,05 и 19,09. На основу оваквих резултата атомска је тежина 19,05, дакле вредност, коју је и Ремсен узео. (Ма1иг\џ. ЊшЛвсћаи.) П. Л.етње снавање код гмизаваца и водоземаи,а. — Без сумње је свакоме познато, да гмизавци у нашим пределима преспавају зиму, а тако исто многпма је познато да те животиње у топлим пределима преспавају све оно време, док велике жеге и суше трају.— Водоземци пак могу месецима гладовати, па тако и зиму проводе. Али готово је непознато, да и код нас гмизавци и водоземци за време највећих жега спавају; у оним пределима, који имају постојано високу летњу топлоту, то се понавља редовно сваке године. А у другим местима ове животиње преспавају само оно лето, које наступи с особито великом топлотом. Време које ове животиње лети у сну проводе, поглавито је месец јул и први дани месеца августа. За ово време приметиће сваки, који обраћа пажњу на живот животиња, да су гмизавци и водоземци много ређи него у пређашњим месецима; али потражите их испод великог камења, у дубоким рупама, по обалама бара и ритова, у шибљаку и испод натрулог лањског лишћа, па ћете их тамо доиста наћи. Ту су те животиње усамљене или скупљене у гомиле, а налазе се у стању које је веома слично спавању. Истина, ово спавање није тако тврдо као зимње спавање, али ипак су им очи затворене а дисање нешто успорено. Жабе чуче или се налазе шћућурене, и кад на њих наиђете, оне се или дубље у земљу завлаче, или остају на месту и не покушавају бегати. Друкчије се налази само врло плашљива и живахна жаба Капа адШ$. Гуштери и даждевњаци леже с репом преко главе пребаченим, н потпуно су непокретљиви. Опипајте даждевњака н уверићете се да је сав сув. Змије за време овог спавања увију се у спиралу и главу по правилу сакрију, — оне се у осталом најбрже пробуде. Животиње, које проводе лето у спавању, могу се поделити на оне које живе на сувој земљи ,и на оне које станују у води. У прву групу спадају ВиСопШас, од чести зелена жаба и саламандре ; даље три нале ^асегШае увек, и већппа наших змија. Од оних пак које у води станују, лето проводе у спавању водена жада (Капа С8сп1еп1а 1 ј .) оба ВотђхпаЊг-а, даље Ре1оЂа1е& (изсив, а каткад и друге Ва1гас1пае (Есаи<1а1;а). Поменуте животиње, што на суву живе, лето преспавају само онда кад велике жеге владају; оне 75