Просветни гласник

588

бесплатан подвоз ученицима и учитељима, кад путују по Србији, ради љеног проучавања ; 4.) да мипистарство проовете и црквених послова што пре нареди израду слика свију заслужних Срба, о којима се учи у основној школи; тако исто да се израде слике српске ношње у Србији и српским земљама ; — и једним и другим овим сликама треба снабдети сваку школу ; 5.) да је за изучавање Земљописа у основној школи излишан свакп други уџбеник, сем ручног ученичког атласа ; 6.) да се у ученичке атласе унесе само оно што је за дотичне разреде прописано програмом за основне школе ; 7.) да се при прсдавању Земљоииса у осиовној школи узме мање материјала, али да то буде оно што је најглавније и најкарактеристичније из тог иредмета ; опо што се узме да се добро и темељно изучи ; 8.) да се у предавањима земљониса у основној школи, а нарочито при изучавању и познавању појединих животописа, народности, вере, језика и т. д., обрати што већа пажња на национално васпитање учеиика и буђење српске свести и српских осећања; 9.) да у изучавању земљописа у основној школи екскурзије буду обавезнс за наставнике и ученике основних школа ; ове екскурзије да по могућности потпомаже дотична општина и држава. Осим ових одлука, које је овогодпшња учитељска скупштпна усвојила, приликом претреса овога гштања могло се чути од многих говориика доста лепих мисли н напомена о предавању земљописа у основној школи у опште. Говорено је о циљу и важности овога предмета. Истакнут је начин нредавања и поређана су главнија средства, која се употребл^авају при нредавању земљописа. * Четврти скупштински састанак држан је 7. јула после подне. На овоме састанку најпре је прочитано око 160 поздрава који су стигли скупштини, и неколико молби и нредлога појединих чланова скуиштине. За тим је прочитан извештај извештајног одбора о раду главног одбора Учитељског Удружења. Овим извештајем изјављено је признање и хвала главном одбору на заузимљивости и вредноћи у раду на друштвеним пословима у овој години. У исто време препоручено му је да умоли г. министра просвете и црквених послова, да се по могућности изврше скупштинске одлуке, које се у овој години због познатих узрока нису могле извршити. После тога су прочитане одлуке, које је нарочити скупштински одбор саставио поводом расправе „Нашс народно образовање«, која је израђена према питањима, што их је министар просвсте ставио на дневни ред овогодишњој учитељској скупштини. То су ове одлуке : 1.) да поглавити задатак основној школи буде сиремање својих ученика за живот, а не и за учење у средњим школама. Ученичка спрема за живот довољна је припрема ученицима за њихово школовање у средњим школама; 2.) да се за ученике основне школе примају деца иошто наврше осам годипа (Не знам како је н на основу каквих разлога могла учитељска скупштина да усвоји овакву одлуку, али држим да се она не може правдати ни теоријеким ни практичним разлозима. У свима напреднијим државама примају се у основну школу деца млађа од 8, а често и од 7 година. Поред тога, посебице у нас, има много практичних разлога да се примају млађа деца у школу. Реф.); 3.) да школовање у основној школи траје шест година кроз шест разреда. Прва четири разреда да и даље остану у свем као што су и данас, а у последња два: V. и VI. разреду, да учење траје од октобра до априла сваке године; 4.) да се у оним местима, у којима нема редовних основних школа, отворе нарочити летњи течајеви, у којима ће се учити писмености деца из тих места. У овим ће течајевима радити наставници V. и VI. разреда, и то само лети, кад не раде у својим разредима. Њима би за тај посао требало одрсдити нарочиту награду; 5.) да се упросте аравила о грађењу школских зграда, како би се што пре дошло до већег броја школа; 6.) да се у сваком гарннзону уреди школа, у којој ће се војници обучавати писмености. Овај иосао да врше учитељи основних школа поред своје редовне дужности, удесивши иодесан распоред рада у својој и гарнизонској школи; 7.) да се уза сваку гарнизону и основну школу установи нарочита књижница, из које ће војници п ученици моћи у свако доба узимати подесне књиге за читање. А да би се што пре дошло до што већег броја ваљаних књига, треба установити један одбор од учитеља, које би учитељска скупштина предлагала министру просвете. Број чланова у овоме одбору одредио би министар просвете, узимајући оне учитиље, које би му учитељска скупштина предложила. Овоме одбору била би дужност да прегледа и оцени сваку књигу, која би била намењена за ученичке књижнице. Учитељи,^[који