Просветни гласник

РАЗНИ ЗАПИСИ

589

би били у овоме одбору, имали би се за то време ослободити редовне дужности (Ова одлука није изведена као што би требало. Била је лепа мисао о ученичким књижницама, али подесни пут за њено извршење није погођен — ну о томе други пут. Реф..); В.) да се установи сталан, стручан и инструктиван надзор. Надзорницима ставити у дужност: да сваке године на заједничком скупу донесу потребне одлуке о томе, које би реФорме требало увести у основне школе, ради бољег и бржег напретка народног образовања. Ове надзорничке одлуке имале би се подносити на увиђај и извршење г. министру просвете и црквених послова; 9.) да би се писменост што више ширила у народу, потребно је узаконити: да неписмен човек не може бити никакав часник у општини, срезу, округу и држави. Ово законско наређење треба остварити, чим за то буде било могућности. Ето то су одлуке, које је учитељска скупштина, на предлог нарочитог одбора, усвојила. О свакој одлуци вођена је дебата у скупштини, којом је приликом истакнута многа лепа и корисна мисао о нашем народном школовању и о ширењу и утврђивању писмености у народу. Ја сам ове одлуке извео ирема забелешкама председника главног одбора Учптељског Удружења, које су извађене из скупштинских записника. На тој доброти ја сам председнику главног одбора, веома захвалан, јер да тога није било, онда би и овај мој реФерат о раду овогодишње скупштине био пспотпунији а можда у многом чем и нетачан. На овоме састанку још је прочитан извештај извештајног одбора, којим је предложено скупштини да се одбаци предлог о непотребности сталног стручног надзора, који јој је био поднесен. Скупштина је усвојила мњење извештајног одбора, одбацивши поменути предлог, и тиме је спасла учитеље од недоследности, јер је ово питање раније расправљано на учитељским скупштинама у Нишу и у Врању, па је на обема скупштинама препоручен сталан, стручан надзор. После ранијих скупштинских одлука о овоме пптању, чудо је да се овакав предлог и могао појавити. Јогн је чудпије што су га поднели неки млађи учитељи, који виде само рђаве стране сталног надзора, пре него што је и уведеп у живот. Стални надзор може имати и рђавих својих страна, као и свака друга установа, нарочито у почетку, док је нова ствар, али ће он имати много више својих добрих и корисних страна, особито кад се уиореди с данашњим надзором оеновних школа. У осталом, дужност је свију нас да рђаве стране сваке установе сузбијамо и сводимо на најмању меру. У том се смислу могло говорити просветни гдаснив 1892.

и на учитељској скупштини о сталноме надзору, износећи и његове добре стране. 0 питању: Васаитна, важност дружења наставника с учвницима, које је главни одбор истакао, написало је неколико учитеља своје расправе, али оно није претресано на овој скупштини, него је одгођено за до године. Најбоља расправа враћена је писцу да је допуни и поправи, ирема напоменама нарочитог одбора, који је проучио ове расправе и о њима реФеровао скупштини. * Пети и последњи скупштински састанак био је 8. јула пре подне. На овоме састанку одлучено је да се десета учитељс ка скуиштина. до године састане у Београду. За тим је изабран главни одбор Учитељског Удружења, у који су ушли већином пређашњи чланови, с неком малом изменом. После тога су се гости са стране, учитељи из Босне, Бачке, Баната, Хрватске и Срема, захвалили на срдачном и својском дочеку, којим су примљени од својих другова у Србији. На завршетку је говорио министров изасланик, г. Ђура Милијашевић, похваливши рад ове скупштине. На послетку је скупштински председник објавио да је рад девете учитељске скупштине завршен, позвавши чланове скупштине да иду на парастос, који је у 11 сахати приређен у шабачкој цркви учитељском добротвору, покојном Јовану Гавриловићу. Благодарни српски учитељи овакав парастос приређују сваке године овом свом добротвору. * Пијонери народне просвете у Србији, походећи град Шабац, нису могли да се не сете Мишара и српских јунака, који су на њему оставили своје кости за слободу своје отаџбине. После свршеног скупштинског рада, чланови скупштине учинили су излет на Мишар, где је био спремљен нарочити хладњак с натписом: „Слава мишарским јунацима ! а Испод овог натписа налазила се слика војводе попа Луке Лазаревића, који се одликовао као највећи јунак у битци на Мишару. Ту је председник скупштине изговорио врло лепу беседу о боју на Мишару. За тим је говорио један учитељ из Срема. Осим тога, том је приликом, на иредлог једног учитељп, одлучено да се на Мишару подигпе споменик изгинулпм борцима на томе месту. За тај циљ одређен је прилог Учитељског Удружења у суми од 500 динара. Да поменем још, да је зграда, у којој је отворена скуиштина, била накићена сликама најзнатнијих српских књижевника, радника на просветном пољу. Сем тога, на иарочитим картошша биле су иопи76