Просветни гласник

590

сане изреке најчувенијих светских педагога: Исуса Хриета, Песталоција, Кера, Коменског, Русоа, Лесинга, Дистервега и др. Најлепше су ове изреке: «И што вам кажем, кажем вам свима, пазите!" „Развитак људске природе покорава се природним законима, с којима свако добро васпитање треба да је подешено". -- »Детету треба казати само оно што може да схвати«. — »Сва је учитељска снага у методу«. — »Не за школу, већ за живот. с( «Школа без поретка је као оно воденица без воде. <( — аЧовек не треба само да тражи истину, већ треба и другоме да је каже онакву, каква је». * * * Још ми остаје да на завршетку овог реФерата о раду овогодишње учитељске скупштине кажем неколико речи о Учитељском Удружењу у онште. Као што сам напред већ аоменуо, ово је удружење основано пре десет година. За тако кратко време оно је својим радом показало доста повољне ресултате. Колика је добит само отуда, што су учитељи својим удружењем извучени из познате њихове опште апатије и покренути на сложан, заједнички рад у корист школе и њенога напретка. Ово је удружење за један деценијум показало велики напредак, кад се упореди с другим сличним удружењима. Нарочито можемо бити задовољни с квантитетом његова рада. Квалитативно бићемо задовољнији, ако рад на удружењу буде вршен с више критичких погледа. Не могу а да не напоменем, да у Учитељском Удружењу увек има опозиције према главном одбору и онима који управљају удружењем. Та је опозиција вазда била од користи удружењу, јер је покретала рад напред. Иа прошлој скупштини дошла је опозиција у главни одбор, и заиста ноказала је веома повољне рееултате, јер је материјално стање друштва увећано, број претплатника знатно порастао, а пдаћањем хонорара и радови су на »Учитељу« умножени и побољшани. Учитељско Удружење данас има преко педесет зборова, 149 чланова утемељача, 582 редовна члана и 89 помагача. Друштвена имаовина износи 30.577-36 динара, а лпст „Учитељ к има око 900 претплатника. Желети је да ово удружење и даље напредује, и да његови радници у томе не жале никаквих жртава; али да се послови врше с више критике и обазривости. Опозиције треба да буде, али опозиције начелне, „парламентарне« , кОја ће у свом раду бити руковођена само пнтересима удружења, а не каквим било личним побудама. Ј. Д. Ј.

Промет хрватских школских књига. Како је огроман промет књига за основне школе, што их издаје хрватска кр. зем. влада, и како сваке године расте, доказује исказ о том у последњем оОлужбеном Гласнику«, из којега се гласника уједно, мимогредно споменуто, јасно разбира жива делатност новог предстојника кр. зем. одјела за богоштовје и наставу, г. др. И. Кршњавога. — Прошле године издала је влада 3 нове књиге за осн. школе, те их укупно сад има 15, изданих у владиној наклади. Концем г. 1890. било је свих књига у залихи 63.586 ексемплара, на ново је штампано 297.000 ексемплара, продано је течајем 1891. године 212.923 ексемплара, а поклоњено 34.297, те је концем прошле године остало у залихи 113.366 ексемплара. О продаји говоре ове неколике цифре : Катихизиса за II. разред продано је 22.000 (поклоњено 3.895), Катихизиса за III. и IV. разред 15.973 (поклоњено 3124); Библијске Повеснице 14.791 (поклоњено 2408), Почетнице 33.160 (поклоњено 5923), Читанке за II. разред 26.155 (поклоњено 4412), Читанке зз III. разред 19.361 (поклоњено 3618), Читанке за IV. разред 13.810, Рачунице за I. разред 29 218, Рачунице за II. разред 23.942 ексемплара итд. У Хрватској и Славонији проданб је ипоклоњено 238.544 ексемплара (за 74.791 више него год. 1890.), изван Хрватске и Славоније 8676 (више за 3137) ексемплара. Потоњи бројеви доказују, да се наше књиге за основне школе све више употребљавај у и онде, где их влада не може облигатно уводити (у Далмацији, Истри, Босни и Херцеговини|, а то значи, да те књиге задовољавају захтевима педагошке критике.

Против илустран,ија у школским књигама. „Шлески Школски Лист* прештампао је из „Поморап. Нов.« један чланак, у којем се жестоко осуђује илустровање школских књига. Писац тога чланка има у многом чем право. Тако вели на једном месту: „У школским ћеш књигама пре свега наићи на мноштво насликаних животиња, биљака и минерала. Та данас јамачно већ свака школа има у боји израђених добрих слика ове врсте за очигледну наставу. Али највише је за осуду, кад се у школску књигу унесу слике домаћих биљака и минерала. Ко биљку или минерал хоће да опише, а не уме је добавити из природе, тај боље нека се окани предавања ове струке. Па онда на шта су слике за Физику ? Ако школа нема потребних справа у свом кабинету, онда марљиви наставник треба да уме сам набавити средства за најпроствје Физичке огледе; нарочито ће му креда и школска табла боље помоћи него илустрације у књизи. За земљописну наставу треба