Просветни гласник

76*

р азни

записи

591

имати већих слика, које представљају разне пределе и народне типове. Корист од нределских слика често је већ с тога сумшива, што слике нису никад довољно велике. Зар ће на пр. сличица колоњске цркве, с кулама од 5 см. висине, бити у стању да узбуди силу ученикова уображења, те да му изнесе пред очи бар приближно верну с.шку ове дивне грађевине? И за земљописну наставу требало би школи дати добре слике у боји. — Најзад су у нашим школским књигама за историју и књижевност насликане битке и знаменити људи. Кад би слике битака биле толике, да нам могу дати појма о бојевима, могле би се још и пуетити у школу; али овако видимо на њима само главног војсковођу с његовим генералима, а близу њих неколико војника. Оем тога су слике тако нејасне, да се не могу распознати поједина лица. Оликама је најподесније место у читанкама за ниже разреде, јер мања деца — то знамо из искуства — уживају у сликама. Па кад се већ читанке украшавају сликама, онда их треба деци и објаснити, кад се читају дотични чланци. А пустити децу да само пиље у њих, произвело би расејаност и непажњу. Свакако је пак објашњавање какве веће слике, стављене целом разреду на углед, од веће користи, но што су читавачке илустрације. 0 тога је потребније набавити свакој школи довољан број оваквих већих слика, него умножавањем илустрација дизати цену читанкама.« (ОезГег. бсЛиП.) Пожтарина за писма. — Кад човек данашњу поштарину упореди с оном која је још недавно плаћана за писма, мора се зачудити, колико је смањена. Тако се н. пр. дописном картом, која се добива за 10 пара дин., може водити преписка с меетима, удаљеним стотинама миља. У Енглеској се плаћа за карту, која служи унутрашњој преписци, само пола пенија (= 5 пара дин.). Али у Јапану је поштарина за писма тако ниска, да човек једва може веровати; тако се за писмо, које се шаље макар с једпога краја царевине на други, плаћа само 2 „сена", а то је нешто више од пола паре динарске. Овој маленој наплати за ношење писма, мора се човек још више чудити, кад помисли, да је јапанска земља веома брдовита, да још нема довољно железница, и да су тамо обично путови често тако незгодни, да ни кола не могу њима ићи. Понајвише разносе писма писмоноше, пешаци, и то за врло незнатну награду, којом се задовољавају Јапанци, познати са своје велике трезвености и штедљивости.

(Народни попис у Француској.) У Француској обављен је послиједњи пучки попис 12. априла 1 891. г., те је пописано 38,343.192 душе, т. ј. само за 124.289 душа више него под. 1886., или једва 0-3°| о за пет година, а 0'06°/ о на годину. Прираст од год. 1881. до 1886. износио је још 545.855 душа. 32 департмана показују вишак, а 55 мањак у становништву. 47 градова с преко 30.000 душа добило је прираст од 340.396, дакле је отело земљи 215.000 душа. Годишњи прираст износи дакле једва око 25.000 душа. Овакако треба уз ове бројеве још узети у обзир и изсељавање, о ком се наводе тачни искази. Задњих година износило је исељавање просечно на годину до 30.000 душа. Дечја самоубиства. Од 1. јануара 1890. до 1. марта 1891. год., дакле за време од 14 месеца, извршила су у Берлину 62 детета самоубиство. Међу тим младим самоубицама (све испод 16 година) било је 46 дечака и 16 девојчица. (Ђ. 8с}ш1-Рг.) Растење тедесне тежине у ученица. Вертлинд, школски лекар у Готенбургу (у Шведској), који се још од 1870. год. бави одређивањем тежине ученица трију женских завода, и то у почетку и при крају сваке школске године, нашао је, да за време тромесечног школског одмора (јун, јул, август) женска деца постају сразмерно много тежа но за време 9-омесечног школског рада. То се види из овога прегледа (бројеви значе шведске Фунте; 1 шв. Фунта = 425 гр.).

УЗРАСТ ДЕВОЈАКА

девојке су постале хеже

за време шк. одмора

за време шк. рада

година

1 ,1»

3 ,7 7

))

1,во

3 ,8 6

2 ,01

4 ,0 7

2 ,52

4 ,50

))

2,7 3

5,81

3 ,5 7

7 ,19

4,» з

5 ,95

4 ,67

7 ,15

4,61

4 ,03

3 ,55

3 ,58

Из овога се прегледа види, да физички развитак девојака, од њихове 8. годипе, за време школског рада није сразмеран развитку за време тромесечног школског одмора. Вертлинд изводи из тих својих огледа овај оправдани закључак: Код девојчица испод 9 година школа није у стању да знатно спречи телесни им развитак; у старијих пак ученица већ се опажа штетни утицај школског рада на тај развитак, и то тим све више, што девојке бивају старије. (ОевГег. 8сћи№.)