Просветни гласник

КТЂИЖЕВНЕ ОБЗНАПЕ

799

У пстој књизи г. Флорински изрекао је свој суд о књизи : „Вук Бранкови^ од г. Ковачевића. И о томе г Нов. није хтео рећи ни речи. Једно својство, о коме нема сиомена при претресу „работе" г. Новаковпћа, пзрсчено је у критпци на работу г. Ковачевића, па име, да он прппада „младој школи ", и да се занима строго научним, кратичким изучавањем прошлости свога парода. Боже помози ! Познат је у књпжевности — прича г. Флорипски због спора са Срећковпћем о смртн цара Уроша. Ну после свију ових посних речи зло је прошла и Ћ млада школа" у крптици г. Флоринскога. Ево његовог закључка о Бранковићу: „Опет за то, мени се чипп, (речи г. Флоринског), да главна мисао, до које долазп писац, тешко да се могне рачунати за коначно решену. Тврдити с уверењем, да Вук Бранковић није себе нпчпм обешчастио (заплтналЂ) у време косовскога боја, и да му је народ неправедпо прпписао највеће злочинство, менп се чини, да је с тим сувише иохитано и да је сувише смело, код стварних наших јоште веома оскудних података о епоси пропасти српског царства. Ево због чега: »1. У данашње време још нису свп пзвори, у којима се могу налазити подаци о косовској битци, извесни, ни печатани. Позивам се на пр. на протоколе седпица малог и великог већа и друга акта дубровачке републике, којих се издавање зауставнло на год. 1860. Дакле сада, може бити, и пре времена је говорити, да се у најстаријим историјскцм сведоџбама ништа не сиомиње о Вуковом издајству. „2. Они иајетарпји извори, које наводи ппсац, у којима се ништа не говори о издајству, са свпм се не одлнкују оном опширношћу у оппсу косовске бптке, да бпсмо ми могли захтевати од њих да нам покажу све поједнности и подробности. Уз то, неки међу њнма, по самоме своме карактеру, нису могли дати тачних извештаја о узроцима српске недаће. Турски летовничари имали су потпуно право да са свим игнорирају издајство једног срискога војводе. Од впзантинских летописаца, сувременик расправљаног питања, Франца, готово ништа не зна о њему, а Лаонпк Халкокондило и Јован Дука писалп су у ХУ в. на основу удаљених причања и гласова. Српскп извори, као што су похвалне речи кнезу Лазару плп живот деспота СтеФана, пунани су реторпке и претераног беседништва, и готовонедају нпкаквпх података о току бптке. Дакле, пије никако чудо, што се у тнм изворпма не говори ништа о ономе, што је у спомепу очувао само народ. „3. Тешко је допустптп, да би народ без икаквог узрока предао вечном проклетству историјско лице, да је оно бнло невино. Народ може У своме памћењу много што-шта побркати, помешати, али он није способан да буде жестоко неправедаи. Та предања о издајству Вукову, потпуно су сагласна са тиме, што се о њему пева у песмама, коЈе су записане из уста становника поља Косова, на ономе пстоме месту, где је одиграна крвава драма, која је решила судбину српскога ') 'Греба се сетити оних наертаја клике за „узајамно 1ваљење% на онерасправе мојихђака: »о Мндошу и Вуку*, и „сопствености.*

народа. Ма у чему морао је скривити и Ђук у очима учесника и очевидаца тога боја. Ако он није отворено прешао Турцима, може бити да се уплашио и пре времена одступио с бојногпоља; може бити да се свадпо с кнезом Лазаром и није извршио његову војну наредбу. Једном речју, у његовим поступцима, за време косовске битке, билојенечега за осуду , што је некако утпцало на жалосни исход битке. Како било да било, али одбацииати са свпм „достоверност" народног предања, може се само на основу иозитивних несумњивих и јасшлх историјских сведоџаба, са каквима, на жалост, историк косовске битке за сада са свим не расиолаже. ц1 ) „Млада Је школа" зло прошла што је хтела збрисати мрље и прље из српске историје, а стара награбусил ;1, што је бранила „ свете " своје краљеве и највећег владаоца Душана. Тако нама и треба, кад тражимо да нам јабанци пзричу правду у нашим пословима. Време је да мислимо и радимо српскн, — својим умом да се величамо, својом славом да се поносимо. На дан св. Петке мученице 1892. Срећковић.

Флорински о српским компилацијамавизантиских закона. Памлтники законодателЂноп дшнтелЂности Душана цара Сербовг и Грековг. Хрисовулн. СербскШ законикЂ. Сборники визант1искихЂ законовг. Изс Јеодованије Тимо&ел Флоринскаго, нроФесора императорскаго упнвероитета св. Владимира. ГОевЂ. Вђ типограФш императорскаго унпверситета св. Владимира 1888 год. — 492 стране текста и 226 стр. додатка, два снимка и «УказателБ ГОридпческихЂ и другихЂ техническихЂтерминовг.« На великој осмини. Још у јануарској свесци »Просветног Гласника* ове године, изнео сам мпшљегБе г. Флорипскога о законику цара Душана. Онда спречен послом, не доврших цео приказ горе наведепог дела Флоринскога. За то чиним то сад. У јануарској свесцп 0 Просветног Гласннка® видели смо како мисли г. Флорински о закоиику цара Душана. Ио како се рад цара Душана не састоји само у његовом законику него и у неким компилацијама византиских закона, као Синталме Матије Властара и законика цара Јустинијана, то ће нам бити врло кориспо да знамо мигаљење г. Флорискога и о тим компилацијама, тим пре, што о тим стварима готово ништа нема у нашој књижевности, а готово тако исто и у страној. Једини се г, Флорински упустио у дубље изучавање тих старих споменика старе српске царевиие. Овај рад г. Флоринскога, поред своје литерарне вредности, вреди врло мпого и за распознавање правнпчког рида српске царевине, као н за однос између поједшшх сталежа. Ономе, који хо1)е да изучава правнички живот српскога народа за време српске царевине, потребно је да пред собом има, поред Хрпсовуља и Душановог законика, још и ове компилације, ако хоће,