Просветни гласник

798

КРИ1ИКА И БИБДИОГРАФИЈА

тпче писма г. преводиочева, где он жали што се не преводе стручне оцене страних или словенских књижевника о нашим делима, немам противу тога ништа; али ми је чудно, што преводилац ове критике у своје време није превео критику г. Флоринскога и на 1 књигу српске псторије. То је једно. Друго, што није превео критику г, Флорннског на његово сопствепо дело! Треће, мислпм, да ни у каквој вези не стоји моје учење у киј вском университету са ппсањем историје. Г. Флорински није се учио у кијевском унпверситету; он је ђак В. И Ламанског. Нико не пориче, да се г. Флорински бавио енохом Душановол. Напротив, критика г. Флорипског ие само да није „ иодсмешљивог тона", него је 10 кртика срдита и љутита. Таквом се тону он паучио од , сриских » крнтичара и од кликс „узајамног хваљ/ња". Мени се чини, да би г. Новаковић боље учинио, да је превео само дело: „Византија и јужни Словени". За карактеристику г. Новаковића навешћу два Факта. Кад је била у српском преводу ионуђена расправа о Душаиову законику од г. Зигеља, г. Новаковвћ јерекао,4а«е треба иреводити књиге с рускога језика, јер сваки учен Србин разуме руски и може читати руске књиге. И дело г. Зигеља остало је непечатано. Садапак он преводи и иечата једну срдиту критику противу мене. Јасан је његов смер Други Факт. Кад је Српско Учено Друштво установило „ иети одеек 1 *, да ради оио псто, што сада хоће да ради „књпжевна задруга", норед он,Собственно говорл, все сугцественноважное длл уисненјл зиачеши пронјп какЂ визант1аскои, такв и сербскои, бш ло с дЂ л а н о русскими ученими: А. А МаиковБНИЂ. 0 чемелвнои собегвевости вв дневнеи СербЈи (чт. вђ им. обш, исI ор. и древ. 1860. књ. I.—Что такое пронјл вт> дровнеп СербШ ? Чг. 1868. кн. I) В. В. МакушевЂМЋ [о прон1ц вб древнеи Серб1и (Ж. М. Н. Ир. Сентлб[Њ. 1874), В. Г. Васнлвевскпмт, (Жур. М. Н. Ир. 1878. Ч. 200 н 1879 г. апр4лв, шлб] и 0. И УспенскимБ (знач. Впз. и гожна-славанскои иронш. СборникЂ статеи ио сдавиновћдћнш, составленнви ученпкамн В. И. Л.амавскаго. Сиб.1883]. Отт> трудовг етихт, ученихг и особенво отђ изсл^довашл В. И. Успенскаго и отиравлаетси вт> своеи работЂ г. НоваковнчБ.

дашњег г. министра, г. Новаковић је устао протпву тога аетог одсека и терао ствар до уништења Срп. Уч. Друштва. Сада, пак, пише посланице народу и нозива да се уписује у књижевну задругу, само за то, да је он на врху. Такви његови поступци мене ни најмање не пзненађују, јер је он поцрпао морално васпитање у редакцпји „Видовдава", код Милоша Иоповића У мајској књизи „Просв. Гласника" изнесена је, под пменог једног ђака, „ суштина « преведене г. Новаковићем критике. На њу сам одмах одго ворио у истој књизи. Кад му тај иокушај није ништа привредио, он је превео читаву критику, да ми напакости, и написао писмо, да то ради божем у општем интересу. Одавно сам престао да одговарам на грдње. Нисам ни пера умочпо, да одговорим на крптпку у књизи: Кнез Лазар. Иа како је и ова критпка напнсана, па основу и по „обрасцу" „ најнаученије" крптике, то и на њу нисам хгео главе осврнути, јер је то најбоља казна за подобне критпчаре. Но кад сам 13- септ. ов. г. прочитао превод ове критике у „Цросв. Гд.", решио сам се да одговорлм радн читалаца „Иросветног Гласника". Кад је г. Новаковнћ жељан да се чује туђа идн словевска критика о нашим српскпм радовима, требао је најире да преведе г. Флор. кригнку, у истој књпзп, о његовој не књизи, псго раеирави : „1Јронијари и баштиници .« Наргтвно, да је г. Фд мало покадпо г. ппсца, али ипак каже ово : Истину говорећи, све што је „оуштаотвено" важно за објашњење звачења проније како византиске, тако и сриске, то су урадили руски научници А. А. Мајков, В. В. Макушев, В Г. Васиљевски и Т. И. Усиенски. У својој „ работи " г. Нов. и иолази од радова ових научника и нарочито од истраживања Усненског."

Нећу ирећутати, да је у тој нстој књизи г. Фдор. нечатао књижевнн преглед моје „расправе о Константпну Теху", и, премда оп у њој није могао наћи ни „компилацпје*, ни „плагпјата", јер о Теху иије писао, ипак ми замера што нксам читао пеки чланак пок. Срезњевског. [„Св г &д!ш1а и зам^тки о малоизвФ.стпБихт. и неизв^стнБпхт. паматнпкахЂ (1879 г.) 1|ХХХ1" бугар. грам. п записи стр. 15."], као и то, што нисам навео текстове на грчким језику (премда сам и то учпнио, где самдржаода треба) ; за тим, замера ми што сам се служпо издањем ШаФариковим прп читању Техове виртинске повеље. Наравно, кад ме у нрвој крнтици напада, шго се нисам позивао на претходнике, а овде ме куди, што се познвам на нретходника Енгеда, у чијој се историји ааводе и из оригинада сведоџбе,

да се Краљ Урош I. потппсивао и „гех Ви1§агогит" за кога г. Флорннски ведп да не зна, зашто се зове „недикп п страшни" краљ. „Наравно, кад су наши путеви, задаци и методе раздичне", и кад ја, на основу историјскнх Факата, не могу писати онако, како он пише, морао сам добпти овакву пресуду: „И тако 1 ) истраживања и Срећ једва ли колико год разјашњавају питања, која претреса." Иосле његове крнтнке на моју II књ. Исг. Срп. Н. ннчем\ се бољем од њега нпсам могао нп надати. Толпко мн је мило, што Сам овде поштеђен од израза „ најнаученије " критике. *) Није признао бар то, да сам још онда у истој књизи изнео, како су биди у завади Хоматенски и патријарх вао и Теодор Комиии и нлкејеви дар, а то је прнпомогло да Св. Сава освује срисву архијепискоиију.