Просветни гласник

кн.ижевпе обзнапе

801

и кратак предговор састављен по Фабрицију ( Вго 1. дгаес XI—XII). Рад. М. Властара има подугачак наслов: 2г'ртауџсс хата ато1%е1ог тшг ^/лпед^е/.^гЈџ^^гшг алавшр гтод&(5&шг гоХс 1соо1д %а1 9е(о1,д хагоб/, погцдег те аџа гаХ (Гогте&ер то1 $р 1е^0(10уах 01 ? $/.а'/1бтш МатЗаСм тш ВАаатадц. Сама Синтагма састоји се из 303 главе, распоређене по азбучном реду грчке азбуке на 34 одељка. Обично свака глава почиње се канонима сабора и отаца цркве и свршава се изводом из грађансних закона, који су свагда стављени у нарочиту рубруку — № оџо1. Неке су главе састављене само пз капонских правила, н. пр. под А гл. 3, 7, 8, 9; под В. гл. 2, 36,11; под Г, 19, 20, 21. а друге пак само из грађанских закона, као под А гл. 4; А- гл. 2, 13; Е. гл. 7, К. гл. 3, 12; М. гл. 2; N. гл. 7, 8: П. гл. 6, 14, 20. Ово последње без сумње има важног значаја. Испред првог одељка налази се подужи предговор самога писца. У том предговору писац прво у кратким потезима објашњује цељ свога рада, као и његов оптти карактер и систем; па се после мало дуже задржава на изворима канонског и грађанскога права, који су му служили као материјал при писању Синтагме. Интересно је да наведемо овде речи самога Властара, те да видимо шта је он хтео са својом Синтагмом. Он је хтео својим зборником да да практично упуство за канопско право ( пдо'%е1,()ОУ ), које би обухватало сва канонска правила и тумачења у тачном изводу. „Ка црквеним канснима, продужује писац, сматрао сам за корисно да додам и по потребним местима и потврђења грађансног законодавства такође у изводу, пошто последње стоји у свези са првим и служи узајамном потврђењу и обезбеђењу.« И ма да је Властар свој рад сматрао искључиво као канонски, ипак је доста места уступио и грађанском законодавству. У предговору писац тачно означује које је године радио (1 335). Радећи своју Синтагму, Властар је увек за црквене законе тачно наводио извор, цитирајући тачно канон Сабора или оца цркве. Али за грађанске законе таквих цитата нема много. Истина по где где упућује на Јустинијана, Ираклија, Константина ПорФирогенита, Мануила Комнена, Исака Анђела, Андроника, али много чешће наводи законе без икаког указивања на извор. Одакле је он то појзајмљивао и у колико су они блиски првобитпом оригиналу, на то питање још немаодговора у науци, па и за решење тих питањајош није ништа покушавапо. ПРОСВЕТНИ ГЛАСШ1К 1892.

Но ма колико се сумњало у аутентичност тих навода, и ма колико нам изгледала тамна та питања о изворима Синтагме, ипак једва да може бити сумње о великој вредности рада монаха Властара. Огроман број старих рукониса, у којима се овај споменик сачувао до нашега времена, јасно показује како су високо ценпли тај рад његови савременици. Како је то био диван зборник свију важнијих црквених и грађанских закона, Синтагма је очигледпо задовољавала насушну потребу византискога друштва. Па онда и није чудо, што се она скоро одмах по свом изласку, појавила у српском царству, где је јако цењена и добила угледно место у кодексу српскнх закона. 2. После овога што наведосмо о Матији Властару и његовој ЈЕугтау/л- и хата втоцеТо^ да наведемо мишљење г. Флоринскога о иотауном словенском иреводу Синталме Мат. Властара. „Властарова Сиитагма три пута је потпуно превођена на словенски језик, и то у царству српском наскоро после појаве грчког оригинама, и на руском у XVII. и XVIII. в. Али, поред потпуног превода, врло се рано јавио извод Синтагме на словенском језику, и то онај извод који се налази при тексту Душанова законика, и који нас баш занима овде. Овај извод стоји јако у свези са потпуним јужнословенским преводом споменика. Број јужно-словенских рукописа, који садрже потпуп превод Синтагме, доста је велики, и расејани су по манастирима Србије, Бугарске, Маћедоније, Фрушке Горе, Румуније и по рукописним скупљеним зборницима у Руснји. Још П. Ј. ШаФорпк набраја 7 рукописа. У његовој Севсћ1сћ1е с1ег 8ис181а\п8сћеп Шега^иг (III. 216) наводи ове потпуне рукописе Синтагме: 1. Пчињски рукопис из XIV. в. у патријаршиској библиотеци у Карловцима; 2. Рукопис ЈосиФа Архијепископа зетског, од 1458 год.> писао га ђакон Дамјан, у Крушедолу. 3. Цетињски рукопис — 1478. 4. Рукопис војводе Степана од 14 95., у ман. Хопову. 5. Церски рукопис 1679 год., у Карловцима. 6. Беочински из XVI. в., у Беочину. 7. Непотпун, из XVI. в. у библиотеци карловачкој. До данас је, разуме се, овај број попуњен и другим рукописима, који су нађени после ШаФарика. Тако В. И. Григоровић, у огшсу свога знаменитог »Путовања« помиње три потпуна рукописаСинтагме: 1. Рукопис Хиландарски, не зна со из ког времена. 2. Охридски из XV. в. у гл. цркви у Охриду. 103