Просветни гласник

802

КРИТПКА П БПБЈПОГРАФПЈ^

3. Рукопис не зна се из кога времена, а налази се у Рилском манастиру. После ових има још неколико одломака. Тако у Москви, у Румјанцивом музеју, у скупл>еним рукописима В. И. Григоровића, налази се један одломак из потпуног превода Синтагме. За тим један цео рукопис у истом Музеју, кога је описао још Востоков За тим рукопис у београдској библиотеци, врло диван, писан у Струги 1590. За тим у библиотеци Воскресенскога новојерусалимскога манастира има диван сраски рукопис, и још неколико у Петрограду и Румјандовом Музеју у Москви. Но и ти побројани рукописи не одређују још број свих оних рукописа, који су до данас сачувани. Па и ово, што је довде наведено, јасно нам показуЈе, како је тај споменик старог црквеног и грађанског законодавства био раширен на југо-словенском крају. И то је онда доста чудо, како до данас тај споменик још није изучеи, а потпун превод Синтагме још није издан 1 )Шелећи даље г. Флорински да се упозна са словенским текстом потпуне Синтагме одвело га је непосредном изучавању рукописа. И сад даље г. Флорински набраја поједине рукописеи описује их. Овде ћу само да наведем оне рукописе, које помиње и описује г. Флорински, у исто време наводећи и век пз кога је; јер ми простор листа не дозвољава да могу све описе изнети, али најносле ћу изнети опште мишљење г. Флоринскога о свима рукописима, које сад наведем. Тако он описује: 1. Пчињски, срп. редакција из XIV. в. 2. Карловачки, срп. редак. из XVI. в. 3. Церски, срп. редак. 1579. 4. Струшки од 159 г. по где где употребљено а. 5. Драгомиров, припада императорској библиотеци, бугарске рецензије од годиие 1451. 6. Румјанцовски, описао га Востоков. У тексту се налазе већ позније руске па чак и пољске речи: зрадце, мошкарш и др. 7. Погођински. XVII в. руске редакције. Разуме се да је сваки овај рукоппс посебице бар у најкраћим потезима описао г. Флорински, али место посебних описа ево заинтересованпм општега мишљења г. Флоринскога: »Разматрајући спољне особине горе оиисаних рукописа, као о њихов језик и правопис, може се учинити неколико општих напомена о историји споменика. Рукописи Пчињски, Карловачки, Церски и Струшки, представљају српску редакцију Синтагме. ') Као што помиње писац, овим се радом бавио г. Ст. Новаковић још пре 4 год. Камо срећа да једном и ми угледамо тај драгоцени споменик издан и објашњев.! Напом. реФ.

Драгомиров рукопис показује да је постојао бугарски извод споменика. Рукопис Румјанцовски и Погођински, ма да носе на себи трагове нрераде и измене унесене руским књижевницима и преписивачима, ипак воде своје порекло од српске редакције споменика. Овај последњи је нарочито јако распрострањен у Русији. Ну независно од овога, у Русији се појавио у XVII. в. самостални словенскоруски превод рада М, В.]астара, учињеног са грчког рукописа од 1342. године, који се чува у московској синодалној библиотеци. Доцније, у XVIII веку учињен је још један руски превод Синтагме по издању Беверегија (ЗупаЉсоп) па, као и први, остао нештампан. Ну ма како биле разноврсне редакције потпуног словенског превода Синтагме М. Властара, ипак за најстарију мора се признати српска редакција од она, горе поменута четири рукописа. Од до сад познатих рукописа споменика најстарији су Пчињски и Новојерусалимски (XIV в.) До душе ни у једном од поменутих рукописа ове редакције није се сачувало забележено место, где је рукопис преведеп, ни време када, али што се тиче ова два, о томе нема сумње. Мало доцније видећемо, да је скраћена Синтагма што се налази уз Душанов законик и која нас сада занима, сувремена законику, и да је извод из потпуног превода Пчињске редакције. Из тога излази: да је потпун превод словенско-српски учињен у пределима српског царства још до издања законика т. ј. до 1349 године. Или тачније да кажемо, превод српски пада у време од 1335 -1349, или још тачније да кажемо — у време четрдесетих година XIV. века, кад се Душан, благодарећи својим војним успесима у Маћедонији, могао упознати непосредно са новинама византиске литературе и бавећи се постепено увођењем унутрашњих рефорама у држави, услед чега није бнло на одмет и познавање византискога права. Нама нису позната ни имена оних трудбеника, који се стараху око потпуног превода Синтагме. Са свим је вероватно да је то био рад колективан, рађен под непосредним распоредом Душана са одредбом, да се иослуже материјалом ва нарочиту компилацију, па извесно за то и нема забележено име преводиоца. У осталом није искључено, да се неће, у каквом било рукоиису до сад ненађеном и неописаном, наћи тачнији запис о постанку потпуног српског превода рада М. Властара. А док то не буде, ограничени смо на оно што до еад рекосмо. Текст споменика у свих до сад мени нознатих рукописа старе српске редакције један је нсти. Разноликости, које се у њима пе где где сусрећу, малобројне су и већином су само описи, погрешке и